Otadžbina

12

КЊЛ.З дМИЛВШ

Букурешту. да се сједине са књажевством; да се све дације које би Србија имала плаћати Порти сведу у једиу суму; да Султан иризна Милоша за насљедног књаза Српског: да призна потпуну слободу правослакне нере са нравом за подизање цркава. манастира. школа и штампарија; да се Турцима забрани становати изван градских рејона 11а жалост ова је деиутација морала да остане годинама у Цариграду. Грчки устанак који беше букнуо пзазвао је и у Цариграду такве нереде. да је Порта иод изговором да снасе српку депутацију од турскога Фанатизма. држала је годинама у апсу, и ако у сераљу. Марашлнја покуша да се курталише Мнлоша убистном, али када му то не иође за руком, он стаде врбовати поједине нахијске кнезове да им изради бврате за иасљедство њиховога достојанства у њиховим породицама. ако се побуне противу Мплоша. Само га двојпца послугааше. Марко Абдула оборкнез пожаревачке и Стеван Аобрњац оборкнез поречке нахије. Тако је постала «Абдулина буна." Марашлија одмах посла своју војску да бајагн угушп буну. али је Милога не само вратпо турску војску с пола пута. него је за час сам угугаио целу «буну» и ухватио оба бунтовна кнеза. Погато су признали ко их је на то подбунио, Милош им опрости, н онн беху мирпи две године. али кад почеше на ново да петљају с Турцима. Милош нареди да се убију. Аб-* дулу допста и убигае, а Добрњац пребеже у Банат. Марагали-Алп пагаа пресвисну од једа. Овај неуснех и победа његовог сунарника Кургандпаше над Тебеденлијом. отерагае га у гроб. На његово место дође Абдул- Рахам паша. који је имао заповест да ие крњп ни једно право које су Срби под Марашлијом себи присвојили. али тако нсто да не пропусти нн једну прилику у којој би се могло учинити унутрашњих нереда. који би могли смањитн уплнв и ауторитет књажев.