Otadžbina

С .1 И В Н И Ц А

43

На ове краљеве речи прпмећује швајцарски потпуковник и пуковар Хунгербилер ово 1 ) : «Тако дубок поглед у основие узроке неуспеха једног предузећа, за које се имало уверења да ће се добро извести, искреност са којом Краљ учињене ногрешке прнписује самом себи. кураж којом узима на себе одговорност за све што је урађено доказује да вођ српске државе и срнске војске, кога у след његових последњих неуспеха у јавном мњењу Европе тако погрешно оцењују, располаже са далеко већом мером интелектуалне и моралне снаге, него што јавно мњење хоће да му призна. «Као што се догодило са Наполеоном III. 1870 године, тако је било п са Миланом I. 1885. Његова влада ннје рачунала противника ни у што. II нехотице мора човек да се упита да ли и овде не пада као и онде главна кривица на дипломатско заступништво земље у дотнчним страним државама ? Да су политичке мисије Србпјине у С офији и у Цариграду свагда на време извештавале своју владу о свему шта се ради у Бугарској и у Турској, српска влада не би се никада могла тако преварити у оцени снаге коју Бугарска може да развије у рату са Србијом, као што се Фактички преварила. «3ар српско заступннштво у С офији нпје видело како Бугарска кнежевина од свога постанка, пз године у годину, тако многе регруте провлачи кроз стајаћу војску да се ова у случају мобплизације резервистима појачава за читаву четвртину ? Зар је сва она спрема која се предузимала на свима путевима што воде из Србије у Бугарску могла остати непрнмећена од српског заступништва чији је последњи чиновник оотао у С офији до самог огласа рата ? «3ар српско днпломатско заступништво у Царнграду није могло објаснити одношаје који су после румелијског преврата настали између Порте и кнеза Александра? Та

г ) Ј. с. стр. 168.