Otadžbina

44

С .1 И В Н II Ц А

за њ' је морало бити јасно бар ово : да ли је Порта вољна да се одупре свом силом својом уједињењу Бугарске п Румелије . или је се почела прпјатељити с ндејом јаке Бугарске. ослобођене од руског уплива ? Јер ако је ово последње, онда не беше далеко до закључка да ће Порта зажмурнти на оба ока кад кнез Бугарске стане располагати с румелијском војском као и са својом рођеном. Нема дакле сумње да је у првој липпји недостајало довоњних дипломатских извештаја ! Да је српска влада тачно знала колика је војна снага Бугарске, она би за цело мобилисала целу српску војску, а не само један део свог првог позива. Ако би видела да таква мобилизација превазнлазн Фннансијску снагу земље , она би по свој прилици одустала и од недовољне мобилизације. Подцењивање непрпјатељске снаге криво је не само за недовољну, делимнчну мобилизацију српске војске. оно је праузрок целе несреће. јер су из њега потекле и стратешке погрешке, у које је српска врховна команда упала. Нротиву непријатеља који се иоле респектује не би нико пошао са 30,000 оиеративне војске и то ОФанзивно једновремено на три врло раздалека војишта. Два су се правца одиста наметала за српску ОФанзиву, један на СоФију други на Видин ; али узимати н линију ЛесковацТри-Брезник-Перник у систем ОФанзивних операцпја очевидно превазилажаше мобилисану снагу војске. Да се хтело на горњој Морави и Власинп оставити само толико трупа колико би било довољно да заштите Лесковац и Ниш од каквог изненађења, онда би за то потпуно послужио други позив моравске дивизије, н онда би се ОФанзивни удар на главној операционској линији преко Цариброда извршио са четири неокрњене дпвпзије. Тпме би се нарочито кад се не би у лудо арчило време, насигурно пробило кроз Сливницу. 4 иа чак и 5 Новембра наишла би сриска војска на слабију од себе снагу н врло је вероватно да би је победила. Друго је питање да ли би ове 4 српске дивизије