Otadžbina

НА II Р Е С Т О .1 У 69 3 „Маторе волове и краве кољу, маторе коње и псе убијају, а маторе људе хране на смрт — то ти је једина разлика«. * (1-ог Марта 1 . Радост и срећа уђогле у нашу кућу. И у мени је светло као да ми живот није потонуо у мраку. Валпурга има сина. Ханс је блајкен; он дете не зове друкче него »млади газда на Фрајхову (( . * Данас је било крштење. Жао ме је што не могох и ја с њима у цркву. Ама баш не могу. * Скинула сам сељачке хаљине. Оне су биле умесне за бегство, сада немају смисла. Сада носим нрост катун као и многи који се по селима баве домаћом нндустријом. Само сам зелен шешир задржала. јер се под њим лице може добро сакрити. Многе сам спољне хаљине скинула. Колико ће ми пх још унутрашњих ваљати да скинем? Више се не бојим и не зазирем. Била сам први пут у селу. Лежи раштркано на једној падини брега. У ливадама се виде усамљене кућице. Озго изгледа као растурено стадо. * Први пут у животу видела сам два орла у ваздуху, како круже у врло високој впсшш. Око чега круже ? Па онда се впјнуше још више и нестаде их испред мојих очију. Дакле још има слободних орлова у свету! Орловп нсмају никога над собом. никаквог непрн.јатеља који би им могао дохакати. Само човек може да их погодп зрном из пушке, докле пх само сагледати може. И он беше тада попоспт што је орла устрелио. За што? То беше знак његове снаге. И са иобеднпм знаком тога лова беше закитио мој шешир — тешко мени ! За што да се из те безграничне даљине увек на ме спушта мој јад? * Не чинити никакво зло — то још иије чинити добро. Хтела бих да урадпм нешто велпко. Где је то велико дело? У мени самој. >с отаџбинл књ. ххп, св. 88-ма 38