Otadžbina

694

Н А 11 Р Е С Т О .1 У

(Многи кишовити данн;. Страшно зависим од погоде времена; Сваки облак номрачи ми душу, свака киша замочи ме у језу моје усамљености. и онда мн се чини да би боље било да лежим у дну језера п да веслар у чуну, којн плива преко мојнх коетију, нрича ономе кога превози: Ето баш овде лежи на дну језера једнамлада' дворска госпођица... * (12 Јуиа . Иосле жаркога дана падала је ноКас киша. Јутрос блиста и трепери све. Ах блажено јутро после ноћне олује ! Та вреди живети да се потпуно ужива само једно такво јутро! * Пред мојим прозором на лпвади пасе наше бело ждребе. Кад погледам а оно ме донекле укочено гледа, па онда скаче као лудо п тммо и амо. Ја сам му наденула име Водан. Кад год га тако зовнем, оно до^е к мени. Ја сам га нацртала па га сад режем у брезО' вини. Мислим да ће ми добро исиасти за руком. Алн је дрво ппак угласто и крто градиво. Тако ме брзо изда стрпљење. А то не сме да буде. * Јуче се навршпла година од онога дана, кад сам лежала тамо доле на стени. Нисам била у стању да напишем ни једну реч. Хватала ме несвестица сећајуКп се оидашњих мисли. Сад је прошло. Али ја мислим да нећу више много писати. Сад сам преживела сва годишња времена у моме новоме свету. Прстен је склопљен. Ничега новога неће внше бити, ја знам све што је ту и што ће доћп. Осећам се дома у моме новом свету. * Књижевници и Фарисејн доведоше пред Христа једну жену, која беше заслужила да се убије камењем, а он им рече: ко је ме!)у вама без греха нека је ирвп ударп каменом. Тако пише. А ја питам : како је живела даље та што је спасена од тако грозне смртп, што је помилована или осуђена да живн? Како је живела даље? Јс ли се вратила у своју кућу? Какав беше њен положај у свету? Како беше у њеном срцу? Нема одговора. Ја морам тај одговор доживети? * Ко се осећа без греха, нека се први бацп каменом на њу ! 0, ти пајвећа речн коју су икад човечија уста изговорпла, и коју