Otadžbina

38*

Н А П Р Е С Т 0 .1 У

695

је икад људско ухо чуло! Ти де.шш историју рада људскога на две иоле. Ти си оно »нека буде* новог стварања света. Ти. преполови и ево излечи и мој малени живот., ти ме ствараш изнова. * Зар сме човек који шце са свим чист, да другог поучава? Машите сс сопственога срца! 11а ко сте п какви сте ви ? Ндгледајте моје огрубеле руке — ја их. нисам само у молитвама ■склапала. * Од како сам усамљена, нисам видела ни једно штампано словце . Немам ни једне књиге. А и нећу. Не с тога да више испаштам. Него хоћу само себе да имам. * Хоће да Ме смрви терет који сам узела на се да одвојена од света непреКидпо мислим мисао вечностп. Манастир је опст боље. При певању у хору, један глас по.маже другоме, п ако којп и погреши, он се изгуби у другим гласовима. Али овде сам са свим сама, ја сам свештепик и црква, и оргуља и оиштина. п нсноведнпк п онај што се исповеда. Све то и моја душа тако ми је тешка као да би морала некога замо.шти да ми помогне носити. Узми ме, понеси ме, .ја не могу више, јауче моја душа. Али .ја се опет прикупим, дигнем моје бреме, узмем свој путнички штап иа путујем сама даље, п у самом путовању добијам опет снаге. * Први пут у овој години дана видех на беломе друму тамо долс .једне кочије. Онп што у Твима седе и пе слуте како ја за њима гледам. Ако Вог да? Ко ли стс ви? * Ове ми се чини да у мени има још нешто, што до сад нисам умсла наћи, и то ми пикако нс да мира. Је л' то каква мисао? Или .је какво осећање? Да није какво дело? Не знам. Али ја осећам. Хоће нешто да полетн из мене. Можда ћу и умрети а нећу наћи шта је то! * Ко није сам доживео, тај не ана шта је то: жудети за разговором са ма ким себи равннм. То је жеђ у којој се сагорева. Сваки би ми добро дошао ко би само говорио мојим језиком. Ја не издржах више овај напон у менн. Изгледам сама себи к'о да сам у туђини, на само прнслушкујем да ли ћу ма од куда чути речцу драгог матерњег .језика. Благо мени што могу да радим.