Otadžbina

698

НА ПРЕСТОЛУ

Она опажа са коликим је саучешћем ја гледам, и ако јој нисам ни речи казала; она ми често приђе па пита: има ли што да ме послуша? Волела бих да сам опет богата само за то, да усрећим ово двојешто се љуби. * Међер је Ханс имао право, често би га молила за опроштење. Ако се није хтело да нам стари слепац седи за столом до својесмрти — а грозно је видети како он једе — онда је боље било не звати га ни један пут за софру. То није било грубо и, немилостиво од Ханса, него паметно и поштено. Ако нисмо у стању да изведемо, неко доброчинство до краја, пе треба га ни почињати. Кад сам данас то Валпурзи објаснила, она ми је кроз плач одговорила: »по хиљаду пута ми је мили.је када тн мога Ханса хвалиш него дамене хвалиш." * Човечност може да постане врло тешка дужност и тек онда се види ко је човечаи из задовољства, а ко ту дужност врши са жртвама. Ја сам наравно према старом слепом Јохему била љубазна, често сам га примала и разговарала, а сада он неће да ме остави, хоће да је непрестано уза ме, отима ми једино што имам, моју самоћу. Беше ми тешко, али сам морала одредити часове кад он можедоћи к мени. Па и то ми је већ тешко.. Моја самоћа није безгранична, она је везана за извесне часове. Чим у дољи почпе звонити, на подне, ето старца к мени на разговор и посело. Наши разговори, нису обилати; контингенат његових мисли је врло скучен. а што се за те мисли не може да закачи, то га никако не интересује; уз то непрестано кашље и све тражи да му причам о мом оцу; онувек заборавља да сам му казала — а то ми је теже било изрећи него ншта и када — да ја свог оца нисам ни познавала. Оно доиста, ја га и нисам познавала док је био у животу; он је хтео да ми покаже оно што је најдубље у њему, алн ја га не разумедох.. Из дубине душе ја сада узвикујем: јадни оче мој, ти си хтео да будеш савршен, али твоје последње дело доказује да си био још везан, и ако си њнме само хтео да ја к себи дођем, да се тргнем. Оно што си ти само започео, то ја извршујем. Радећи због тебеја тс потпуно волим; ти си ми врло близу, ти си ми оно што си, хтео да ми будеш, мој спаситељ. * Сад сам инак — баш се није могло другаче — старцу одредила да до.дази само онда кад га зовнем. То је сад нова мука, готово,