Otadžbina

706

АПА КАРЕЊИНА

— Јесте ли добро провели ноћ? — рече Вронскн поклонивши Ч5е н»ој и њеном мужу, остављајући овоме на вољу да ли Ке тај поздрав узети себи. да ли ће хтети познати га или не. — Благодарим, вр.ш добро — одговорп она. Лице јо.ј нзгледаше уморно; на њему не беше оне живости, која се показиваше час у осмеху час у блеску очију; само за један тренутак, када га је погледала, сену нешто у њеним очима, и при свем том што сб тај плам одмах угасио, он беше срећан тим једним тренутком. Она погледа мужа да впди познаје лп он Вронскога? Алексије Александровић гледао је Вронскога незадовољно, присећајући се растројено ко то може битн. Мирноћа н самопоуздање Вронсково ударило је на хладну поноситост Алексија Александровића ко коса у камен. — ГроФ Вронскп — рече Лна, — А! Чини мн се да се нознајемо — рече равнодушно Алексије Александровић пружајући руку — тамо сп ишла с мајком, а отуда са сипом — рече он разговетно изговарајући сваки слог. Ви се сигурно враћате с одсуства? — упита за тнм па и не сачекавши одгокора окрете се својој жени својим шаљивим тоном. — Па је ли, јелпмного суза проливено у Москвн при растанку? Обраћајући се тако жени иоказивао је Вронскоме да жели да их остави, и окренувшп с к њему дотаче се своје капе: алн Вронски се окрете Ани Аркадијевној. — Надам се да ћу имати част да дођем к вама? Алекси.је Александровић погледа Вронскога својим уморним очпма. — Мило ће нам бити — рече он хладно — ми дочекујемо госте сваког понедеоника—на онда, отпустивши са свим Вронскога, рече жени — не знаш како ми је мило што сам имао по часа слободнога времена да те дочекам, н да ти покажем своју нежностдодаде истнм шаљнвим тоном. — 'Ги и сувише подвлачпш ту своју нежност да би је ја много ценпла — рече она истим шаљивим тоном и нехотично прислушкујући кораке Вронскога за њима. ,,Шга се мене тиче? (( помисли она н стаде распитиватп шта је радио Серсжа без ње с ? — О, та.ј се проводио! Маријета каже да је био добар... и овде те морам увредити... да није тужио за тобом, бар не тако као што је твој муж. Још једном шегсј; драга моја, што си ми поклонила дан више. Наш драги самовар биће у одушевљењу (Он је самоваром звао славну гроФицу Лицију Ивановну за то што се за на.јмаљу ситницу ужари и прокључа). Она је питала за те. Знаш