Otadžbina

АНА КЛРЕЊИНА

707

шта, ако хоћеш да ти овотујем, сврати к љој сада. Ти зпаш како је она осетљива срца. Сад јој је од свију њених брига најважнија измирење Облонских. ГроФица Лидија Ивановна беше присна пријатељица њеног мужа и цеитар једног од петрбургаких друштвених кругова у коме се Ана, због свога мужа, пајвише кретала. — Па ја сам јој писала? — Њо.ј су нужне и појединости. Сврати, мила моја, ако ниси уморпа. Конрад ћс те одвести, јер ја морам у одбор. Сад ноћу више сам ручати — настави Алексије Александровић но шалећи се више- • Тп пе знаш колико сам ја навикао... И, стискајући јој дуго руку, посади је у каруца. XX Ирви који је Ану дома поздравио беше њен син. Он јој ј е јурнуо низ степенице па сусрет, не осврћући се на врисак гувернанте, и с очајним одушевљењем викаше: »мама, мама!® Дотрчавши до ње, загрли је. — Јесам ли вам казао да је мама? — довикну дете гувернанти — ја сам знао да је она! II син јој учини такав утисак као и муж отоич. утисак врло налик на разочарање. Она је замишљала да јој је син лепши него што беше у ствари. Требало јој је да се спусти до Фактичког стања, па да ужива у њему онаквом какав је. Али и такав он беше прекрасно детс са његовим плавим очима п гргуљавом косом. са пуначким ножицама у затегнутим чарапама. Ана је осећала готово Физичку пасладу од његовог миловања, н морално умирење кад је видела његов простодушни поверљпви и љубавни иоглед, кад је чула његова наивиа питања. Ана извади дарове које му беху иослала До.шна деца, и стаде му причати каква има у Москви девојчица Тања. и како Тања уме већ да чита на иоучава п другу децу. — Па шта, зар сам ја гори од ње? — упита Сережа. 1 — За мене си најбољи на свету. — Знам ја то, рече Сережа, смешећи се. Још Ана не беше ноиила кафу, а пријавише .јој грофицу Лидију Ивановну. Грофица беше висока пуна женска, са нездравом жутом бо.јом лица н са дивним сањалачким црним очима. Ана је њу радо имала, али данас као да .је првн иут опачила њене махне. — Па шта је , Драга моја . јесте ли нам донелп маслинову гранчицу? — упита гроФица тек што уђе у собу.