Otadžbina

АНА КАРЕЊННА

709

жности нечему. што ни мало пије важно" Сећала се како је једном причала своме мужу. да јој је један од његових потчињених младих чиновника готово изјавио љубав, и како је Алексије Александровић на то одговорно, да се тако што може десити свакој женп у свет у. али да се ои потпуно ослања на њен такт, и да не ће ни себе ни н>у никада понизити до суревњивости. „Према томе и не треба му ништа говоритн ? V хвала Г>огу н нема му се шта казати« рече она у себи. XXI Алексије Александровић вратио се из Министарства у четпри часа. али као што се често дешавало, није стигао да види своју жепу одмах. Морао је у свој кабинет, да прима оне којп су га код куће чекали с молбама, н да иотпише нека акта, која су му донешена кући на потиис. На ручак дођоше [јер у Карењина беше свагда по два три госта о ручку) стара кузина Алексија Александровића директор департамента са женом , и један младић који је био препоручеп Алексију Александровићу за службу. Апа је изашла у салу да их забави док јој муж не дође. Тачно у 5 часова, часовпик од бронзе, у стилу Петра I, једва је откуцао пети ударац, дође и Алексије Александровић, у Фраку са белом краватом и двема звездама на Фраку, јер је имао да иде некуда одмах по ручку. Овака минута у животу Алексија Александровића беше заузета и распоређена. А да би могао сваки дан свршити све што му је ваљало свакн дан урадити, он је се придржавао пајстрожије тачности. Његова је девнза била »без журбе, али и без одмора«. Кад је ушао у салу поздравио се са свима, па је одмлх засео за сто, осмејкујући се на своју жену. — Свршено је са мојом усамљеношћу. 'Ги нећеш веровати како је тешко !он ударн гласом на ту реч) кад човек мора сам да руча! За време ручка говорио је о московекнм поеловима, смешећн се распитивао је о Степену Аркадијевићу; али разговор је био махом заједнички, о петрбуршким службеним и јавним пословима. После ручка поседео је по сата, па онда рукова ее са женом, опет осмешкујући. се и оде у савет. Апа пије отишла тога пута ни кнегпњп Ветси Тверској, која ју је звала да проведе вече код ње, ни \ позориште, у коме је сада имала своју ложу. А шгје пошла никуд е тог што јој није бнла готоваг нова хаљина, па коју је рачунала. У огшЈте ка. гости одоше. и кад се Ана поче бавити својо.м тоалетом. била је врло рђаво расположена. Пред нолазак у Моекву она је. у опште вешта да је одело не кошта скупо, дала евојој мсОТАЈЈБННЛ КН>. XXII СВ. 4