Otadžbina
711)
ЛНЛ КАРЕЊИНЛ
дискињи три хаљине на нрераду. Захтевала је да ее хаљине тако нренраве. да изгледају са свим као нове, и го .је имало бити готово пре три дана. Међу тим две хаљине не беху још никако иреправљене, а трећм јесте, али не онако, како је Ана хтела. Модискиња је дошла да јој објасни како је овако боље него што је Ана захтевала, али то је ову тако ражљутило и развикчло, да се после кајала сећајући се како се понашала. Да би се са свим смирила, она оде у дечију собу и провела је цело вече са снном, прекрстила га, успавала га и покрила. После јој мило било што ннје никуд пшла него је тако лепо провела вече. Тако јој беше лако и мирно, тако је јасно вндела да све оно, што јој на железници из- ' гледаше тако важно. беше само ништаван ооичан догађај, и да она нема да се стиди ни за што ни пред ким Ана је седела кра.ј камина н читајући некакав ннглески роман, чекала је свога мужа. Тачно у девет и по зазвони. п он уђе у собу Једва један пут дође — рече она пружајући му руку. Он је пољуби у руку и седе крај ње. — У опште видим да је циљ твога путовања ностнгнут рече он. — Са свим — одговорн му она и поче му причати све исночетка, своје путовање са Вронсковнцом, свој долазак у Москву, несрећни случај који се десио на железници. За тим о њеном саучешћу у несрећи њенога брата, па онда Долиној. — Ја не мнслим да би се могао извинити такав човек, и ако је твој брат — рече Алексије Александровић строго. Ана се осмехнула. Опа је разумела да он тиме хоће да каже како обзири сродства никада не упливишу на његову оцену Она је знала » ту црту у карактеру свога мужа, п волела ју је. — Мило ми је што се све сре!хно свршило и што сн ти дошла — А шта говоре тамо о новоме положају који сам ја створио у савету ? Ана нншта о томе није чула, и њу је сада гризла савест како је могла заборавитп то што је зањ тако важно. — А овде је напротив то направило много вреве, рече он са задовољнпм осмехом. Она је видела да би јој он радо причао нешто нријатно о себи, и она га питањима наведе на то. Оа истим задовољним осмехом.он јој јс испричао овације, које су му чињене услед те реФорме— Мени је вр.ш мнло, врло мило, јер то доказује да се у нас почиње најзад утврђивати правилан ноглед на ту ствар. Попившн и другу чашу чаја с млеком, Алексијс Александровић устаде п пође у свој кабинет.