Otadžbina

КЊПЖЕВН11 11РЕГ.1ЕД

фунте бонбона иолетеше из нмема на натос. Голпко пх је био награбио голуб гаћасти! Вронскп ес заценп од смеја. 11 дуго за тим, кад су већ о другим стварима говорили, он прсне у смеј чим се сети шлема. Сазнавши све новостп, Вронскп помоКу свог лакеја, обуче униФОрму п оде да се јави старешинама. Пошто је свршио службено јавБање,хтео је да сврати своме брату, код Бетеи, и да нанрави неко.шко визита, како би огпочео јављаги се у свсту у коме може срести Карењиновицу. Као и енагда у Петрбургу, он је отишао из свога стана да сс уњ врати тек доцкан ноћу. (Наставиће се) КЊИШЕВНИ ПРЕГЛЕД Б1е Б1и1гаоће 1зе1 с1еп ЗиАзкуеп. Ет ВеЉад гиг СгезсЈпсћге а с .з ЗЂга&есМеа. Бг. 7оп МПепкоК. ТГевпИзсћ 31ии§аг1. 1889. Писац ове расправе, пишући ову на немачком језику, тежио је да онамошњи правнички свет упозна са народним нравним обнчајем крвне оевете у јужнпх Слрвена. Оснивајућп се на студијама иознатих научника ХолцендорФа, Колера идругих, писац у почетку своје раснраве казује чптаоцпма зачетак и доцннји развој крвне освете у човечанству у опште и доказује , да је крвна освета била општа особина свију народа, која је тек у току подужег времена услед разних спол.них утисака, а нарочито утицајем хришћанске вере почела ишчезавати •г>а тим прелази на историјскн развој обичаја крвнс освете у Словеиа. казујући нам, према нознатим нам историјским документима, како с.е овај обичај вршио у Руеа, Хрвата и Бугара, н упознаје читаоца са околношћу, како се овај обнчај иајдуже задржао у Срба. У Вугарској крвну освсту поништава деспотизам. ио коме се ева државна власт и права усредсређују у владаочевом лпцу: \ Хнватско.ј уништава освету католичка црква, која је п начелно н у појединостима осућивала и искорењивала овај обичај. У Срба се пајдуже задриса.1а крвна освета у Црној Гори, Далмацији н АрбаНашкој као плаиинским пределима, где .јој се налази траг п у нашем етолећу. -V даљем току ове раеправе пнеац приказује чптаоцпма по пеке нравне обичаје срнскога народа у погледу гостопримства. прошевиИе и отмпце девојке. иа све ово мап.е више доводи у везу еа узроком, еа ког ее крвна освета у пароду утврђивала као правни обичај. Тако јс домаћнн обавезан да оеветн главу убијеног госта, побратим светн