Otadžbina

ЛОЗОРШПНП ИРЕГ.1ЕН

717

можемо нисца г. Весиића, као младог правиика и скорашњег трудбеника на пољу српске правпе књижевностп. само храбрити на даљи рад. а нрема до сада показаном успеху у пшичевим мањнм радовима надамо се, да ће г. Веснић у своје време заузетн одлично место у маленом броју српских. нравозаступника књижевника. ДхЛЕКСА РаДУ^ЛОВИ-К.

П030РИШНИ ПРЕГЛЕД лазар % тглгедија у иет чиновл, нлписло Милош Цвети! Косоиска је битка иојава јединствена у исгорији људској, вел 1чанотвена у животу једнога народа; Победилац и побеђени на једнако у љој иогињу Погу осветнлку своје самртничке главе. Сорба је ту тако очајна . да је побеђени сатрвен, а иобедилац тако обес.нажен. да н не мис.ш да бере плодове своје победе. За Србе је бнтка козовска катастроФа; она их стаје њихове нолитичке слободе ; за Турке је тежак удар. којн за дуго задржава њихов триумфалан ход на запад. Кад се уоче ирл.шке које су Мурату омогућиле победу : кад се узре у саможивост српских ноглавара . који злурадо гледе, како такмаци около иревласти једап за друглм подлежу надмоћној си.ш Ислама; кад се најзад мимо сав растрој сриске снаге опази, како је танак био конац о који висаше победа Турска, тада се у души Србиновој морају да узбуде о.сећаји туге и срџбе неједнако. Пз тих осећаја провиравала је од онога истога кобног дана па све до данас тешка оптужба иа виновпике срнске несреће; — најпре у песми. која се разлегаше по гудурама потиштеног и подјармљеног Српства, нзмеђу оба ерпека мора, а кад је Србин надојен том песмом ирегао п нечувеним папорима стресао са себе ланце ропства, песници су почелп на позорници да оличавају оно минуле слике и крнлатпм_ речма!. да причају погомцима дела п.ихових иредака, који су помага ш епЛести косовску несрећу. ноказујући прстом на плодове, какве пх рађа нотмула ненавист и н ^зајажљиво властољуб ље Такву једпу слику имађасмо прилике да гледамо на нашој позорници оиога дана, када се је народ српски прикупио у Лазареву престопнцу. да гледа с поносом у срцу. како млади Кра.и ускрсле