Otadžbina

718

ПОЗОРИШНИ ПГЕГ.1ЕД

државе српске одаје пошту своме старо.ме ца|»У- који је иа челу врлнх другона својих жртвовао на одтару слободе српбке своје живо срце, осећајући зар, да ће божанска искра домол>\ б.1>а. што гињаше у њему )гревати иотоља покољења и снремати их све .ча пове жртве док се коначно не покају тешки греси опих, ко,јн су помоглн да се читав један народ, њнхов рођенп народ, окује у ланце. Ту с.шку, творевину нашег драмског писца Милоша Цветнћа, хоћу овде у главпнм потезима да прикажем читаоцима срнским. * * * Мара Г>ранковићка \ потаји љуби војводу Милоша , али како овај љуби сестру јој Вукосаву , и тражи, да бн је добно зажену. у Маре добру реч за се, иренеражен је кад опааи да Мара прима топле љубавие излнве његове за то, што мнслп да се тнчу ње. Лли то не онажа Вук, којп прислушкује из прнкра.јка , иити впди Марино разочарење , па се л.ути иа своју жену. Он зна , да је она имала негда нешто мало л.убави с Илијом, војводом градачким, алн »то беше пграчка" вели он. и ако Мара нрпзпаје да је ту било нечега. Али ово Вуку иије више И1 'рачка . ово је Мплош кога он мрзи, а мрзи га што му брка планове и што муудушн пешто шапуће: „он ће оборитн п уништити све твоје намерс! а и с тога се Вук, иначе либералап муж, тако жести па своју жену, да јој претн с »најдубљом тамннцом." Мари ннје мучно опрати се пред мужем: та то се све. што је чуо, тицало Вукосаве, коју Милош мислн њоиом помоћу да добнје за жену. Мара му то исповеда цгго зна да ће Вукова зебња, да се Милош тим браком још више не узднгне, сузбитп му љубомору, а с друге стране она се сад, о.злојеђепа па »иа.јпвног« Мшоша, хоће с Вуком да удружи, да осујети тај брак, бо.јоћи се да добра воља Лазарева према Милошу не испупи његову жељу. Из ове пеискрене игре брачних другова пиче пеки иривидно искреп савез њихов. протнв Милоша. Вук хоће да оеујети брак Мплошев с ћерком Лазаревом, да се овај ие сроди с царем. и тиме не уздигпе још више, а Мара хоће то нето, надајући се, да ће Милош, растављен од своје љубавце, лакше њојзи пастн у наручја. Ову нојаву ирекида новратак Лазарев пз војие. (Јн јс покорио бунтовног Николу Алтомановића, жупапа рудпичког. Заробио га и бацио у тамницу, па се сад весео враћа својој породици. Овај тренут употреби Милош да запроси од родитеља руку Вукосавину, који му је и обећа.ју ако дсврјка пристане. — Две је , вели Лазар . удао против њихове воље, па није рад и трећу. Старац је задовол.ан , што је својој државн