Otadžbina

ПОЗОРИШНИ ЦРЕГЛЕД

719

мимо Вука »мудра. државшка* и Ђурђа Страцииировића, »ноуздаиа и смела* пријатеља . задобио тиме још и јуначна Обилића коме »равна нема®. Али тп досадањн „стубови" Лазареви, нису одвсћ иоуздани, Вук и Ђурђе с-е свађају около земаља; и првн тражи да м\ се уступи Будимље и Хвостно. што му је Лазар одузео и дао Вуку. Препирка се њихова заоштрава, и ако се Лазар упиње да задовол.н обе стране. — Охо.ш Бранковпћ судара се с охолијим Балншћем који би своје нраво доказао Вуку мачем . да ову сцену не нрекидају Милан и Иван, доносећп глас, да је Муратов посланик Јевренос-бег стигао. . 1азарева веселост нређе у сету — он опомиње своје зетове на мир. и наговешћује тешке дане што долазе. То је еадржпна првога чина. У другоме, који се такође збнва у Крушевцу, расправља се измоћу Лазара и Југ-Богдана ситуацнја тадање државе српске наспрам оиасности која јој сад грози. —.1азар етрепи не од еиле Турске него од „других јада® — ти др> гп јадп су — поцепаноет и неслога чеђу поглавицама. Марко је \ крвној завади с Лазарем, што му је овај отео земље очине: остали жунани раде сваки на своју руку. Твртко се одметнуо,; Балше владају независно. Ваља све то измнритн, задовољитн , пре по што ее пође у бој. Лазар је спреман да да све што има . само да задовољн главаре н да нх прикуни заједно нротив Мурата. Прво измнрује Ђурђа са Вуком, Николу оелобођава тамиице, за остале епремпо је повеље п устуиа сваком, што је нгда ножелео. Вук је прпвидно задовољан: у његовој души дозрела је већ мнсао ш заменп Лазара. и с тога ,је с њиме једна воља. Он иде нравце својој цели: — доноси Лазару , кад овај мис.ш да је све удееио како ваља, новел.у краља Жигмунда, којом ова.ј „донушта* Николи Гајн, да може узетн Вукосаву за жену. Лаза[).се брапи од оте угарске мнлоште. јер је обећао девојку Милошу, а.ш Вук говори о корнсти што долазе од тог брака. Та крал, обећава чак п дати војску у помоћ протнв Турака. — То је нешто, — али Лазар не хоће да погази реч — Вук се опет нокорава; та Лазар еамо одлаже ту ствар да прнми Јевреноса, — Вук је у страху да ће Лазар умаћи његовом утицају онјеодлучан да обори тог »поверљивог и безазленог ЛаЗара" п да га замени у власти. Он се жести што је несталан; час да.је чае опет узимље земље — називље га неверним п шаље га у пропаст. Њему се из далека већ нривиђа „златна круна«, и заноеи га њезиним сјајем. — Из „доброте® Лазареве сплео је већ оружје против њега : еве мора е пута што му емета да дође до циља, а Мплош првп. — Југ-Богдан инстинктивао не воли Вука. и не таји Лазару, да м\ се привиђа е ће овај „бити грђи од Вукашина* али му Лазар сузбија подозрење пред жнвнм Вуком , који вољно пзвршује свс што