Otadžbina

720

ПОЗОРИИПШ НРКГ.1ЕД

. 1азар же.ш, па и своје земл.е даје Ђурђу. На спрам онасновти, која претп од Турака, п којој се Лазар жели да одупре еилом, Вук одговара жпво „нек је проклет ко не уђе у ову борбу.« Тиме је и старога Југа задовољио и умирио. У тешњем породнчиом кругу, већ је решено. да се одби.ју захтевп Муратовп и да се изазове сукоб с њиме; треба само овој одлуци дати Формадан об.шк. Али да би би.ш сигурнији с победом, у коју се Лазар иада, ваља се измирнти сМарком. Милица по договору позивље Марка на Косово. да се састану у цркви 'Св. Ногородице на ћивоту цара Уроша. Она ће ту с Југом понудити Марку све земл.е што му је Лазар отео . и приволети га да се удружи с њиме у борби против Мурата. Међутим Вук прима посланпка Јевреноса . који опазив славољубље његово , излази правце с нонудом Султановом , да ће ономе , који му помогне да пређе на Угарску, дати све српске земље. Вуку ни.је потреба дуго да размпшља : у ње1'овој души је већ сазрела одлука да се лаћа свега што Лазару нде о глави: и он пристаје. Јевренос носи потписан уговор само ваља упиСати име „савезника" Лазар чује од Вука што Мурат хоће; он тражп Скопље, Призрен и Приштину, а поврх тога Оливеру ,најм игђу ћерку Лазареву своме Вајазиту за жену. Милица је чула те захтеве, и ПЈвно срце нроилаче за својом мезимицом. Та и Вукосава мора у туђину! Вук сад износи Лазару нисмо да се на Мор.ншу прикуиља Жпгмундова војска, којом хоће да иоткрепи захтеве свога Бана. Лазар је између две ватре; њему ие остаје ништа но да одкупи мир с Угрцма, који хоће Мачву, дајући своју кћер Николи за жену. Сад мисли да се је осигурао п да може Мурату изаћи на сусрет ; он одбија ззхтеве Султанове , шаље сво.је војводс на све стране жупанима, и позива их у бој. На завршетку овога чпна Милош добија придику да се састане с Вукосавом; ова је блажена што јој родптељи дозволнше да нође за Мплоша; она и не сања да ју је судба всћ раставила од њега; то јој казује Мара н она се јадна склања код Мнлоша, као да хоће да је овај брани од ове напасти. Милош то о.шста и чини , кад Вук хоће да их раздвојп. Кавга се замеће. Мара је распирује у нади да ће Милош убитп јој мужа , и ако му довпкује: »Сад је згода, убиј га! (( Мачеви се укрсте — Милош избнја Вуку мач из руке н хоће да га убије. Али Лазар улази и уздржи га; он му пуди место уза своје синове , али му узимље Вукосаву — јер »то захтева Српство и Отаџбипа". Мнлош је паралисан тимречма; он безвољчо уступа своју заручницу другоме, јер те две речи, Српство и Отарбина стоје »над жељама Милошевим." У трећем чину враћају се војводе н доносе с нута разне гласове. Лазареве наде да ће удруженом снагом =срлеком сузблти па и