Otadžbina

кплз милош

а

Али код Пожаревца није било тако лако. Делије беху најбоља каваљерија турскога царства. Они нападоше Милошеву војску са таком жестином да она ноче уступати са грдним губитцима. Све би пропало да се Милош није сам ставио на чело своје војске, и да није гголетио напред са ускликом «Овамо делибашо!» Цела војска доби нове снаге, јурну за својим вођем и делије се морадоше иовући у своје шанчеве. Милош са својом војском ушанчи се око њих. Сутрадан. добивши још војске у номоћ, Милош је објавио својим људима да ваља или иобедити или умрети. Ако би ко покушао да бега. нека зна да ће од његове руке иогинути. За тим је ирви јурнуо на најближи турски шанац. Ово је тако иодејствовало на устанике, да су се сви без разлике тукли као јунаци. Делије су се браниле очајно. и кад Срби ускочише у први шанац клали су се прса у прси, али најзад их савладаше Срби, и онп се повукоше у друге шанчеве, оставнвпш своје коње и целу опрему. У овом јуришу погинуо је борећи се иоред Милоша, његов шурак Јован Вукомановић. Сутрадан одушевљени победиоци хтедоше одмах да наставе дело, али Милош је знао да треба војску одморити. на је тек трећн дан пред вече предузео други јуриш и отео још два редута. Делијама оста још трн шанца. Први беше најважнији. други беше око џамије, а трећи нред црквом. Онај код џамије отеше Срби лако. Много је теже било са трећим. Јјер се Турци, изгубивши сам шанац, затворише у цркву, и провалившп мазгале, просипаху из њих убилачку ватру. После многих безуспешних нанада најзад испаде Милошу за руком да истера делије и из цркве и да их сагна све у последњи шанац који им још беше остао. Али сад већ видеше и делије да им нема више помоћи, па понудише предају. Милош посла свога секретара Димитрпја да преговара, обећавпш им оставити живот ако положе оружје и обећају отићи из Србије. Де-