Otadžbina

6

КЊАЗ М11.10Ш

лије изјавише да ће отићи из Србије ако им се оставн оружје. Милош, немајући каде да чека. обећа им оставити оружје, али без муниције и без топа, што је њему самом јако требало. Под тим условом делије одоше нз Србпје, праћени до Ћуприје једним одељењем војске које је водио Димитрије. Уредивши што је требало у Ножаревачкој нахији, Милош похита Карановцу, где опсађени Турци у крајњој невољи беху изјавили да ће се предатп на мнлост и немилост, али само лично Милошу. Знајући да су карановачки Турци из војске Адем-паше од Новог Пазара, Милош их отпрати са свима војним почастима и са својим поклонима Адем-паши, поручивши по њима да су се Срби дигли само иротив зулума, те да се надају да ће их бар он оставити на миру. Адем-паша, који се већ беше спремио да пде у Србију својима у помоћ, изненађен Милошевом великодушношћу , одуста од своје намере и поручи Милошу да он неће више никада против њега војевати. Међутим спремаху се на Србију две велике турске војске, једна с југа, која беше регрутована у Румелији и Арбанашкој, са Марашли Али-иашом, на челу. друга са запада под К уршид-иашом некадашњим великим везиром, који сада беше босански гувернер, оним нстпм који је покорио Србију 1813 год. За то је Милош и похитао да сврши са делијама у Пожаревцу и са Турцима у Карановцу. Милош се реши да нрво иде против Куршидпаше. који своју војску беше ноделио на два дела један беше још на левој обали Дрпне, под његовом командом, а други под командом Али паше Никшићског прешав Дрину беше се утврдио (на Дубљу. Сада нпје било нужно храбрити н одушевљавати српске устанике иротиву неиријатеља, јер ово беху босански Турци, а нико није у Србији градио сграшнијег зулума од босанских потурчењака. Милош је својој војсцн само поменуо да су до сада гледали више да натерају неирија-