Otadžbina

82

Н А ПРЕСТОЛУ

Краљица затвори очи, али затим их опет отворц и рече: »Ја се ничега више не бојим. а Гунтер настави. »Е па доб^ро, онда чујте. Никакоа уобразиља каивога човека пе може измислити, како је јадан и жалостан човечији живот, али и нико не може испитати, како је и при свем том леп, велики, узвишен и свет. Величанство! Ја сам овде у замку, који је један свет у маломе, читав свет за себе. Ту је привучено све што је гадпо, и све што је узвишено — цвеће цвета, дрвеће се зелени и звезде трепере преко свега тога. И у ономе што је највнше за презирање, цвета по једчн цветак, сија се још која звездица. Из облака пада једна кап на прашљиву улицу и у прашину, и и< капљица постаје блато на улици. Али за око које дубље види, капљнца је још чиста ма да је разбијена тако силно, да се не да више ни познати н тако спојена с прашином. Него и ова слика није довољна. Ниједпа чулна. слика није са свим погодна, да нам представи вечност, бога. II у зрпцу прашине има Бога. Оамо је нашим очима то прашнна, Божијим очима она је чиста као вода, она је израз бескрајности. Сви људи, који вам изгледају тако скривени — сви ти људи радо би хтели битп добри, када само то не би имало толико тешкоћа и чеби захтевало толико прегорења. Већина људи хоће врлину да добију а не да је стекну; они би желели ла добију главни згодитак у моралној лутрији, »Ах, кад би само могла бити са свим добра« рекла ми је једном нека пропала невиност. Величанетво ! Чиста мисаовели: мржња и презирање нису добри, јер са њих пати душа. Вештина је живота познати што је ниско, али слабостима не понизити се сам. Они морају мржњу из срца истиснути, а закључити мир с духом. Мржња убија душу. Ваља знати: неоаљалсуво и зла дела посматрани на светлости нису то баш у истини, ови нису ништа друго до махне! они могу имати много својих последица, али оне не постоје; врлина је само истинита. Станите на ово гледиште, и онда ће бити само још сенке које вас муче. 11 „Ја видим степеницу," рече Краљица, »по.мозите мп да се тамо попнем. 11 »Ту се мора човек сам помагати. Сваки мора учити да постине суверен; нн краљевска круна не може то дати. Закон уча: ти си суверен, ако у души немаш мржње и презирања и тако ти остане свет који ти је дат, па био тај свет велики или мали." »Ја сам и сувише веровала у врлину н доброту.« »Доиста. Докле се у људе верује, може се варати и очајаваће се; свагда ће се видетн само шта су људи за нас, а не шта су они за себе. Докле се верује у доброту људи, може нас обманути