Otadžbina

84 НА ПРЕСТОЛУ и наопако. Свет наивности је рђав, управо гори је него свет корупције. »Ја нећу да се препирем око појсдиие особе; ја држим, да се ви варате у Валпурги; али и кад би рекли да имате право ипак јс толико јасно: оно што се зове образованост и необразованост, веровање и.ш неверовање, монсе остати морално или неморално; само је познање чистоћа, задобивена, стална. Проширите, подигните свој поглед и пређите преко појединости а сматрајте целину; само је у пелине измпрење.,, пЈа видим добро, где се ви налазите, али ја не могу тамо: ја нс могу вашим телескопом гледати — само у ваше плаво небо. Ја сам сувише слаба. Ја знам добро, како ви мислите. Ви велите ; прећи преко то неколико људи, преко ово мало простора што се зовс Краљевина, они нису ништа више до неколико сламака у пол а у, једна грудва земље у свету.« Лекар климну главом задовољно, али крал.ица пастави тужно . »Да, али овај простор и ови л.уди — то је мој свет. Ако чистота није око нас - зар је она само уобразиља ? Где је она?® »У нама» одговори Гунтер, »ч ако је у нама, онда је свуда, а ако није у нама, онда ннје нигде. Онај који што за.чтева, он стојн на првом ступњу. То још није права љубав; права љубав за ствари у свету и за њихов праоснов, за Бога, има се тек, кад се за то не тражи никаква љубав. Ти љубиш божанство у стварима, које се саме не познају у божанскоме, које су пале и претрпане, иеоб.јашњене, као што црква каже; ова љубав божанскога или вечне чиоте природе, јесте најузвишенија радост, учио ме је мој учитељ, и ја сам то у себи иаучио, а ви, Величанство, требало би такође да научите, и то можете. Овај је парк ваш; тице у њему, ваздух и светлост, што ту долазе и стварају, и његова лепота, нису ваши, него исто тако моји и свачији колико и ваши. Докле нас је на свету, могу се они изгубити, али кад дођемо у онај чистији свет. онда пам их не може нико внше отети. Ваља бити снажан и знати: мржња је смрт, само је љубав живот, и колико је љубави у теби, толико је живота и божанства у теби.« Гунтер се подиже и хтеде отићи. Доста је. Унутрашње мишлење узвишене госпође не сме се претрпати. Међутим Краљица га замоли покретом руке још да остане. Он седе. Дуго се у себи није чуо ни гласак. „Ви не можете замислити,« отпоче Краљица, „ипак, то је обична Фраза, коју смо иа памет научили, велим обрнуто: ви можете себи замислити, какве ће преображаје у мени учинити то што ми кажете.«