Otadžbina

10

Б 0 М Л 1> III Е

и&врсно. на којој је, као што знамо, јогп м педале поправио. Без много смелости, можемо још сад закључити ,да ћемо имати посла са добром интелигенцијом. ... Свој ироналазак Бомарше повери Лепоту чувеном сајџији ондашњем.) Лепот, ослањајући се на свој глас, и држећи да непознати Бомарше не ће смети ударити на њега ни у ком случају, објави Ј753) у Меркуру Бомаршеов проналазак као свој. Поступак је био веома гадаи, али ни некажњен није остао. Као мачка је Бомарше био скочпо на Лепота, који се, на свом клизавом земљишту, једва и могао бранити. Преко колена му је крхао одговоре и слабе. уираво никакве доказе његове. Лармао је, осим тога, за тројицу. п у новинама, п усмено, и пред Академијом Наука, пред коју је напослетку успео изнети целу ствар Сумње није могло бити; Академија досуди Бомаршеу право проналаска, а сам проналазак оцени као «најсавршенији од свију који су дотада били учињеци V том погледу на џепним сатовима.". ') Две су стварп занимљиве у овој Бомаршеовој парници; могли бисмо пх запамтити, ако хоћете: прво, жилавост, предузнмљивост које је Бомарше уносио у борбу са Лепотом, доста необичне за његове године ; друго, сама та околност што се у својој двадесет првој годпни почео парничити . Ако је победа била лепа и бређа будућим усиесима, нп ФанФаре јој нису Фалиле: Сотше 11 воппа 1а сћаг^е, П воппа 1а \1с1о1ге.. . Ваља прочитати његову прозбу академи'и и оглас публицп: испод привидне скромности, надима се сићушни ћотипси1иа , гестикулира, труби, трешти; стидљив поклон у почетку, а одмах затим руку на прса. а прса наиоље ! «Моје је, вели, предузеће било очевидно дрско. Толпки 1 ) Ло м е нн, I, 80