Otadžbina

Г> О М Л Р Ш Е

велики људи, којима ја може бити , и ако цео свој живот на то утрошим, нећу иикад бити раван, покушавали су, али узалудно, постићи ту тако жељену мету.... и 1 ) Нема сумње, хвали се хвали се, више но што је допуштено.... Али је Карон син трговац; а шта је природније но да трговац брани и хвали своју робу ? И што шумније, то боље. Говорити као у салону, овде не би помогло; било то пристојно, или не, овде треба зинути што се више може: очевидно је да се трговац не сме одрећи оног свог претка који је, у средњем веку, по вашарима, са набреклим вратним и петним жилама, це лом својом личношћу викао, доказујући да је шегова чоха свилена кадива. -— Кад се публика једном привуче. ваља је затим умети задржати. Карон син, који је трговац од главе до пете, посисао је ово знање с мајчиним млеком; боље но ико зна он да гвожђе треба ковати док се не охлади. «Госиодине, пише он после године дана уредништву Меркура.; ја сам млад један артист који има част бити познат код публике само по новом једном проналаску који је Академија, иреко свога обичаја г почаствовала својим одобравањем, и о коме су журнали донели вест лањске године.... Први од мојих упрошћених сатова у краљевим је рукама; Њ. В. га носи годину дана, и врло је задовољно са њим.... Имао сам част однети г-ђи де Помпадур ових дана, један сат у прстену, по том новом упрошћеном систему, најмањи од свију до данас начињених: има му само четири и по линије у пречнику, и две трећине линије висине између платина....» 3 ) —- Млади господине Кароне. ви сте пронашли доста важну ствар једну, и то је сваке хвале достојно; али није на ино, много грајете. Ми знамо да је потребно дићи глас, ако хоћемо да нас чују, и пропети се на прсте, ако хоћемо да нас, виде ■ али не знамо да је то

1 ј 1) е т е .1 х а ј м, *28. 2 ) П ј !<1. .794. 3 ) .1 о м е н п, Т, 8 2.