Otadžbina

НА. ПРЕСТОЛУ

577

Када се Гунтер опраштао да иде Краљ му рече: — Поздравите госпођу Гунтеровицу. Ја ћу још пре обеда доћи да је походим ! Госпођа Гунтеровица ужасну се кад јој муж рече да ће Краљ доћи. Она није могла да појми како је н.ен муж могао да заборави и да опрости онакву увреду, какву му је Краљ нанео, кад га је отпустио ; сва мужевљева објашњавања не помогоше, и први пут у животу Гунтер иије могао у нечем да убеди своју жену. Она у његовом помирљивом расположењу налазаше само понизност, каква је могућна само у монархијским државама; њен републиканизам беше се пробудио. Краљ и Краљица дођоше. Краљ нађе у понашању госиође Гунтеровице извесно снебивање. Он није могао знати да га она гледа са срџбом коју је једва савлађивала. Је л' то тај човек што сме њеног мужа да поставља и да збацује, и зар сме бити такав човек на свету? У башти крај потока рече Краљ Гунтеру. — Чујем да у овој околини живи Престолонаследникова дојкиња. Хоћете ли наредити да је доведу? — Њено Величанство Краљица не жели да је види. — Знате ли за што ? — Узрок је у свези с извесним жалосним успоменама — одговори Гунтер, и то беху једине речи којима је гласно дотакнута успомена Ирмина. За време паузе која наста иза ових речи, поток је живље жуборио, као да и он има нешто да каже. Друго вече по Крал^еву доласку стиже и Бронен с интендантом. Задовол.ство „живота на селу" беше још лепше услед извесних дворских Форама; сваки дан се осећала чаролија слободе али у исти мах и нека врста ограде, ко.ја је заштићаваше, јер куда су се год макли, свуда беше свита еа дворским слугама спремила све што треба. Ако су где у слободној природи сели, ако се за љубав принцу на сред поља наложила ватра, свагда по нздаље стајаше круг дворских слугу, који снречаваше приступ свему што беше туђе. Паула се у томе друштву понашала потпуно мирно; њени покрети беху и снажни и љупки ; она се није крила, али се није ни истицала ; осећање да је код своје куће, даваше јој љубазну сигурност. Слеии синовац Гунтеров, који сада беше потврђен за Краљичиног дворског виртуоза, дивно је свнрао у вече. Сутра дап узе прво »одсуство« да, као што смешећи се рече „разгледа" околину и да »види" своје познанике. Краљ се спремаше да иде у лов.