Otadžbina

НА ПРЕСТОЛУ

581

— Девојко, ко си ти? Јеси ти то сад казала? То беше твој глас.... Да нема још кога ту? Од куда ти знаш Глостера? — Ја сам то некада прочитала — рече Ирма па се уједе за усну да у мал' није крв шикнула — ја садгто чатила — понови она, натеравши се силом да говори сељачки. Олепац сеђаше погурен, стиснувши обе руке коленима; у његовоме лицу севаху трзања као да ће сад заплакати, али сузе не могадоше избити. Он завали главу те је наслони на дувар па рече. — Дакле ти умеш да читаш и то Јгакве ствари? Да ли би могла — али не, то нећу да те питам! — Питај ти само, ја те од срца пазим и много сам на те мислила! — Јеси ли? Зар и ти ? — Забрза он и стаде опет онако чудно млатати главом. — Девојко, дај ми опет твоју руку и реци да ли би хтела да ми је даш за увјек, да ли би хтела да твоје очи буду и моје? — Добри господине — прекиде га Ирма — ја бих жслела да си ти за добро попео се чак овамо, и да се у добру вратиш. Мени се чини да теби могу све казати, и да ти морам казати. Ја те сада видим по други пут у животу.... — А ја сам те само један пут видео и гледам те увек! упаде јој слегхац у реч. — Ходи, ходи да се одмакнемо одавде, ја ћу те водити, хоћу да ти на само кажем све, да ти покажем колико сам ти захвална што си толико добар према мени ! — Овде негде има једно место, са кога се види језеро, које се налази с оне стране брда — рече слепац — можеш ли ме одвести на то место? — Могу — рече Ирма и препаде се од тог чудног унутрашњег живота. Она га одведе на место на које је желео. — Седи ту — рече му — а ја ћу сести поред тебе. Што ти сада будем казала то је само за тебе, је ли? Слепац диже руку и викну. — Заклињем се! — Није нужно да се кунеш — одговори Ирма — знај дакле: Ја сам изгубљено дете великога овета. Не питај како ми је име. Највећи сјај живота беше мој, ја одох у мрак. Ја сам била сувише »светска дама. с( Кад осетих да сам изгубљена, тражила сам уништење. Када бих могла сад да с тобом одавде полетим као са братом у ону румен сунчевог захода, као оне две тице, ја бих радо с тобом одлетела у вечноот. Али ја сам научила да је живот дужност