Otadžbina

Р Е А Л И 3 А М

123

посетилаца. који су се тискали по Верешчагиновој изложби, знак, да ће скоро опет процветати идеализам. в Још је значајнија била, пресуда лондонског кСћпвНап в -а у броју од 2 децембра 1887, пресуда, која за ме има особитог значаја због саме тенденције овог листа, у ком је изашла. Она гласи : «Ове слике су дело једпог Руса, Верешчагина, једног вештака, који у техничкој уметности не попушта ни једном од својих савременика, а по величини својпх моралнгх цељи, и по томе , како разуме, да иоуке, које леже у његовом представљању, на силу наметне свакоме, који хоће само ма у пола да га разуме, надмашио је све живописце свих времена,... једном речи. ко пропусти, те не види ове слике. тај је пропустио најлепшу ирилику, коју ће икада добити, да научи, да раз) мева доба, у ком живи. Јер. ако деветнаести век има ма ког пророка, то је онда руски живописац Версшчагин." Ја понављам, да ову последњу изјаву наводим само као мишљење једног специјално религиозног листа, мишљење, које је, држим, од особитог значаја у односу према оним нападима, које сам претрпео од људи, који хтедоше да су већи папе и од самог Папе. * * * Реализам не стоји у опреци ни с једним духовним благом, које је данашњим савременицима светиња. Он се слаже са здравим разумом. с науком и религијом. Зар се може Христовој науци о богу, о том оцу и творцу свега на свету, о оној узвишеној заповести хришћанске љубави изаћи с чим другим на сусрет, но са највећим поштовањем? Истина је, да мрзимо богатство и сваку спољњу снромност, која је удешена само за очи. Али ко нас може због тога кудити, кад и сам Христос вели Еванг. Мат. 6, 7):