Otadžbina

132

Р Е А .1 И 3 А М

На предњој страни слике види се разнолик свет. Пеки су пешке, неки на коњу, други на камилама или магарцима ; све су то сељаци, или чобани, који се селе од места на место, и који сад иду с пијаце дома, п за тренутак су застали, да својим очима виде дневну н<>вост : распеће на крст једног човека, чије је име било познато чак и у њиним колпбама и шаторима, човека, чије уапшење у мало што није изазвало устанак у главиој вароши. Између осталих види се у том свету п неколико јудејских трговаца, с њиним особеннм покривалом главе (које је тек много доцније изашло из обичаја , п Фарисеја, са нзрекама из иет књига Мојсејевих на капама. Један Фарисеј се разговара са оним што је до њега, и показује при том на једну жену, која у крају од те сцене горко нлаче, можда је мати једнога од разапетих. Лице јој се не види, али њена жалост мора да је велика, и чинп се, да ни једна од околних жена није у стању да је утеши. Можда је она по некад и молила свог сина, да се мане пута, којим је пошао, али узалуд, а сад ето до чега је дошао. Поред те мајке, која се купа у сузама. стоји лепа, млада жена, која је јако потрешена од иогледа на погубљеног мужа. Сузе јој се котрљају низ образе, али она то и не опажа, тако се предала свом дубоком болу. 'Гек пошто се она лица од великог положаја разиђу. и свет се растури, тада ће се можда тек дати прилика мајци и женама, које стоје уз њу, да приђу ближе до крстова ; тада ће им можда тек бити могуће, да свима, шго издишу, реку последње «збогом». % % % Са свим иротивно овоме престављамо ми себи извршивање смртне пресуде, као што се она данас врши у једног другог народа и на једном другом месту. Пред нама је ладан дан на евроиском северу. Множина народа се скупила на једном плацу у Петрограду, и тиска се