Otadžbina

138

Р Е А .1 II 3 А М

кратког времена била готова на споразум, пеће сад више никакве погодбе. Па шта је цвљ тих незадовољника ? Ништа друго до изравнање свих тековина у будућем друштву, које ће се изнова основати: материјална и морална једнакост свију права, свих животних уживања, свих способности, и све духовне даровитости. Као што је напоменуто, они иду на то, да сруше целу зграду данашњег друштва; а да би могли да заснују нов светски поредак. они захтевају да једном настане права слобода, једнакост и браство, јер оно , што се данас тим именом зове, јесте само сенка и лаж. * * % Нећу даље да се упуштам у овај предмет. но што је нужно; није мој задатак да доказујем, шта је од ових захтева оправдано и на свом месту, а шта опет неоправдано и лудо, ја оћу само да покажем на Факат. да између пређашњег запомагања за лебом и данашњих захтева револуционарних странака, лежи велика провала. Захтеви народне масе су у току векова нарасли, и рачун, који нам сада подносе, није незнатан. Али ова се опасност у опште не држи да је блиска. За поједине области можда и јесте тако , међу тим ја држим — у колико могу да расудим о тохме — да с овом ствари не стоји у свим земљама поједнако. Јер Француска, та земља без среће, која се чини да је већ од неколико векова на овамо проклета, да непрестано експериментише на себи самој, да чини непрекидне нове покушаје час на научном час на политичном пољу — она стојхт тој кризи понајближе ; за њом долази на ред Белгија, па онда остале земље. Није ни мало немогуће, да ће још садање живе генерацнје бити сведоци од почетка тог преврата. На сваки начин је пак јамачно, да ће једна од скорашњих буду-