Otadžbina

Р Е А Л И 3 А М

139

ћих генерација доживети да види, како ће се друшчвени систем потиуно срушити. па се нов уздићи. Захтеви социјалистички, а особито анархистички, и немири које они изазивају, обично узбуде у друштву велико чуђење, кад год се о њима што чује. Но чим ти немири буду угушени, запада друштво опет у своју обичну равнодушност, а нико и не помишља, да су честе појаве тих немира знак болести нашег доба. Ко се може похвалити, да видн у даљину, већ је увидео, да сва она срества за умиривање не могу користити на дуже време, да ни потпуне промене влада и њиних система неће више помоћи . и да не остаје ништа друго, но да човек посматра обе партије. па да причека те да види, која ће дуже издржати: партија богаташка, са одлуком да не уступа , или партија сиротињска. са неодољивом и постојаном тежњом напред. * % % Једина утеха за поседнпке јесте та, што револуционари нису имали још довољно времена, да своју борачку снагу уреде за борбу на живот и смрт. Али п ово је само донекле истина. Јер и ако револуционари раде на својој организацији веома полако , ипак ће они временом доћи до циља; а с друге стране је у питању, да ли и партија друштвена има довољно срестава за одбрану, те да може ту борбу да ишчекује без страха. Ко је тај признати и позвати бранилац друштвени? Војска и црква. Војник је без сумње добар ослонац, она је позватн бранилац ; само је једна ствар ту сумњива, а то је, што и војник почиње у неким земљама да бива уморан од свог неблагодарног заната. Данас , а и још дуго у будуће, машираће он и бориће се с драгом вољом, против свију, које му означе као «непријатеље» ; али ће доћи време, када он неће хтети на свој сопствени народ да пуца.