Otadžbina

140

Р Е А Л II 3 А М

Добар је војник само онај, који је готов да на заловест без поговора убија и самог свог оца. и своју матер, п своју браћу. Мимогред да напоменем. да сам ја овај назор, у току једног разговора, исказао и пред Александром Дима-ом млађим; он је правилност мог престављања ствари морао признати, и ништа друго није могао одговорити, до: «3а цело, али војник ће и то учинити". Онај други заштитник друштвени, свештеник, мање је злоупотрсбљаван но војник, и с тога њему и није његов задатак тако додијао. Но народ је према њему клонуо, мање се обзире на њ но некада, шта више, почиње да сумња чак и у безусловну истинитост све његове проповеди. % ^ % И тако положај је врло сумњив. Кад једном дође то време, да духовенство изгуби сваки утицај на народ, кад војнпк откаже послушност, којим ће бедемом друштво тада да се огради, или, зар нема више никакве помоћи ни окриља? За цело, има још једног таког окриља, а то је човечији дух и даровити мајстори на свим областима науке. књнжевности и вештине. Вештина мора заштићавати друштво, и заштићаваће га. Њена је моћ невидна и непипљива, али је ипак веома велика. Шта више, може се с мирном савешћу рећи. да онај утицај , који врши вештина на људско мишљење, осећање и делање, не достиже ни једна друга духовна сила, нити га надмашује. Вештина мора друштво у толико ревносније већ и за то бранити, и браниће га, што њене присталице знају, да револуционари нису нимало наклоии , да им оставе оно место од угледа и поштовања, које сад заузимљу ; јер је по њином убеђењу пар цппела кориснији, но каква вештачка слика, новела или штатуа. Револуционари веле, да је свака љуцка дарови-