Otadžbina

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

145

су изгубиле чувство за данашњи поредак ствари, и да одбивају од себе свако саучешће у новим реФормама ? Ако је тако, онда би била моја жеља, да какав даровити чоиек продрма силне и снажне из њиховог дубоког сна, у који су запали; тежак али племенит задатак. Ако неће нико да нас чује, или ако оће да нам запуше уста. онда ће друштво бити онај, који ће платити штету. Један пут ће се оно за цело пробудити. али позно, и тада неће бити више могућно задржати напад масе, друго вандалско пљачкање. А једно је са свим поуздано : кад дотле дође, онда неће остати поштеђена ни једна црква, ни једна банка. «Ко има уши да чује, нек чује».

Таса Ј. М (иленковић), Београд у тали. (Олике из престоничког живота. "Београд, краљевско-српска државна штампарија. Прва књига: Кесароши, 1888. 8° 96. Друга књига: Кобни бројеви. .1888. 61. и Тре&а књига: Деца робијаши. 1889. 128. — Издање Књижаре В. Валожића. Г. Таса Ј. Миленковић није почетник ни у књижевности у опште ни на овом иољу посебице. Већ од дужег времена он заузима у нашој младој и сиротној књижевности, и ако скромно, ипак доста угледно место. А оно је тим важније и угледније, што писац, не само да у нас нема предходника на овом пољу, већ иема ни једног савременог сатрудника, бар ми за њих не знамо, а не може се рећи, ни да су му последници сигурни. У осталом то се у неко.шко објашњује с једне стране суптилношћу посла, за који су потребни не само извесна спрема и познавање дотичног предмета, већ и дар за проницање у њ и љубав к његовом проучавању, а с друге отране оскудицом школованих чиповника у нашој полицијској струци и тиме, што ни један од њих не загреје столицу на једном месту, па према томе не може да се удуби озбиљније ни у једну грану друш-

ПРЕВЕО

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

10