Otadžbina

146

кн.ижевни г1рег.1ед

твеног или моралног живота. Ирилике су донеле, те је г. Миленковић провео дуго време своје службе у нашој престоници, и ако се нриликама може благодарити, ми то чинимо у овом случају. Г. Миленковић је био на месту, одакле се поред лица види и наличје нашег престоничког живота. Он је тај живот проучавао и резултат тога проучавања почео је штампати под подесним насловом »Београд у тами", од кога су до сад изашле три свеске, као што је горе исписано. »Отаџбина« до сад није те књиге опширније приказала својим читаоцима, нарочито с тога, што се надала, да ће остале свеске у брзо једна за другом изаћи. Но како, продужења још ни до данас нема, то ћемо се ми за сад позабавити у кратко досадашњим. I. Учени прОФесор Лијонског свеучилишта, Лакасањ, рекао је једном приликом, да свако друштво има у својој средини онакве злочинце, какве само заслужује. Другим речима би се можда ова иста мисао могла изрећи на следећи начин: Свако друштво ствара својим целокупним животом. поред извесног броја књижевника, војника, занатлија, свештеника и т. д. и известан број злочинаца, а као год што ће вам добар санитарни хигијеничар моћи казати, какве ће се болести у таким климатским, економним, оро- и хидрограФСким приликама развити у извесном току времена, исто ће вам тако и морални хигијеничар моћи казати, каквих ће злочина и у коликој мери наступајућа година донети, ако му само дате могућност, да својим извежбаним и довољно наоружаним оком загледа у дубину друштвенога живота, ако му изнесете и покажете баруштину, у којој се зачињу и развијају мијазме, које ми називамо злочинцима. У томе се не треба ни за тренут варати. Злочин је неизбежни саставни део друштвеног организма исто опако, као што су разне аномалије неизбежне у физичком организму. Од кад је света и века, бар од кад се за ово зна — није било ни једног друштва у коме не би било кљастих и сакатих, слепих, глувих, лудих и т. д, као год што се неће наићи ни на једно друштво у историји, у коме не би било злочинаца. Са свим је друго питање: какви су ови и у ком се размеру појављују ? А као год што се друштво разним хигијенским средствима и у најстарије време — и ако без особито развијених теорија — често успешно бори, бар против намножавања физичких наказа, исто тако оно чини све могуће, да што успешније отклони од себе све опасности, које му долазе од моралних наказа, од оних његових елемепата, који раде и дејствују противно општој жељи и општим погледима. У колико је пак ова последња