Otadžbina

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

151

овога чувенога научара, знаци се пажње код детета примећују врло рано, још у тренутцима, кад оно почиње да бива свесно покрета своје руке, а с њима се развијају и пријатни или непријатни осеј^аји и мотиви. Следећи Мајнертов опит показује најбоље тачност горњега: појава светњег пламена, пренетог помоћу органа вида у задњи кортикални центар, преноси његову предетаву у предњи део мозга и тако убрзо изазива покрет руке к сјајном предмету; болни утисак опет пролазећи сличним путем дејствује са своје стране у противном правцу на психомоторично средиште ; овоме нриродно следује трзање руке, оба осећаја — како пријатан тако и болан — су забележена и упоређена један с другим, и од овог тренутка се пламен врло радо гледа, али се не додирује. Васиитавање модеративних центара врши се постепеним искуствима , а исто се тако развија и пажња у свести, и тако вољни дечији постуици губе мало по мало свој импулсивни карактер, постајући промишљенији и свеснији. На тај начин дете прелази из вегетативног у инстиктивни а за тим у интелектуални живот, при чему ваља приметити, да ово нису три различна стања, него су само три етапе у развитку једне и исте Функције. .. . Морална индивидуа. по Мањању није већ ио са мој својој арироди склона злочину, а ако иојединац аостаје било случајним злонинцем било из навике, то онда бива или аод утицајем какве страсти, или због рђавог васиитања. Уплив последњег је пресудан код деце, а нарочито код оне, која су или са свим напуштена или још и злостављана од самих својих родитеља. Но међу овим ојађеницима се налази велики број, који не само што пате и пропадају под злим утицајем рђавог васпитања и несрећне око.шне, већ и сами доносе собом на свет, рађајући се, као илод наследства и алкохоличности својих иредака не изричну склоност к злим делима веИ извесне иатолошке црте, извесну изметнутост, којој су иоследица ремећења у можданим радњама. На крају крајева ни чувени париски нроФесор не може на ино, а да не призна, да појединац, долазећи на свет доноси собом, ако ништа друго а оно бар извесне особине у своме организму, које га чине иријамљивијим за злочиначке радње но друге чланове његове околине. А нама је за сад и ово доста. — У краткој но језгровитој беседи изнео је нроФесор Бруардел (декан париског медиц. Факултета) слику париских »кесароша« и »деце робијаша" или »гамена® како се онп тамо зову. Ми ћемо у неколико речи скицирати његове мисли: Париски гамени су врло рано интелектуално развијени. Обично растом мали, они су вижљави, живи, окретни, умешни и брзо готови на одговор. Ако је отац пијаница или ма из ког другог узрока не врши своју дужност у кући, онда су једанаестогодишњи син или кћи обично до-