Otadžbina

152

књижевни г1реглед

маћини; ако се с овом истом децом сретнемо после пет или шест година, онда ћемо видети да су остали мали и закржљани као угашени; њихов дух је тром, а воље готово никакве и немају ПроФесор Бруардел даје са свим детаљни анатомски опис овог типа, који ми прелазимо из више узрока, но који препоручујемо најозбиљнијој пажњи наших стручњака. Он за тим карактерише обично париско дете, и лепо објашњује за што готово по правилу деца' »из унутрашњости« у својим младићским годинама престигну готово свуда своје другове из престонице. -— После ових теориских разлагања ушао је међу осталима у дебату и уважени директор Француских кажњених завода, државни саветник г. Хербет, и у језгро • витом и пуном осећаја говору разложио је важност проблема о порочној деци и малим злочинцима. Ако је дете лишено породице дли ако је ова од рђавог уплива нањ, онда држава треба, она је дужна да се умеша, јер је само она у стању, да до краја и успешно издржи у овим предузећима; приватна се друштва на ову сврху могу образовати, она могу бити од велике користи, али онанипо штоне смањују одговорност, коју држава у овом погледу носи. Поред завода за поправку (ша180П8 с1е соггесЧшп) ми се у већиии европских држава срећемо с тако званим ,,казненим колонијама (со1ошеа репјбепћјајгез), које имају да држе мале злочинце на чистом ваздуху, при пољском раду, далеко од градске вреве, но где им се ипак даје прилика, да науче какав занат, којим и у граду могу живети. Многи су, наточито од ових последњих постали часни и поштени људи, а међу њима их има и такових, који заузимају важне положаје у јавном животу. „Ми се трудимо вели г. Хербет да децу чувамо и •од најмањег веровања у Фатализам. Ми му никад недамо да мисли да је оно морално осуђено, јер има све особине злочинца. Јер докле год човек жиеи, нико нема ирава да га сматра морално мртвим". — На општу жељу, коју је нарочисо Формулисао чувени физиолог Молешот !из Рима), г-ђа Пижоновица из Париза, питана о моћи и упливу васпитања, изјављује да је она тврдо убеђена у поправљивост дечију у моралном погледу помоћу васпитања. Са свим зла деца не иостоје; међу њима нема. ни једног на које васиитање не би могло уаливисати. А ирава метода делања је у овом иогледу: волети, много волети и убедити дете о овој љубави'. Мало доцније је конгрес изјавио жељу. да се васпитање деце по заводима за поправку поверава, што је већма могуће, искусним и опробаним женама. Ми мислимо да нисмо учинили на жао ни читаоцима „Отаџбине® ни писцу истакнутих књига, изневши овако укратко најновију Фазу развитка. о питању деце злочинаца. Као гато се види, мишљења су подељена. И ако ми верујемо у органску склоност к злочину бар у мери у којој ју схвата проФ. Мањан, ми смо ииак склони и готови, да се иредамо илузијама и надама, које нам у овом поглоду пружају оптимисти. Али и ово важи само у теорији Код наших сопствених прилика; где » у Веограду има само 2900 ђака а 3400 апсеника« и где се »девет пута тропш више на апсенике него на ђаке«, питање добија сасвим особити карактер, па према томе и наука има да према њему заузме особити иоложај Ми још немамо ни завода за поправку, ни кажњеничких коловија за,