Otadžbina

књижевни преглед

153

малолетнике, а како стојимо с каж. заводима у опште, познато је Б ећ свакоме. Општина, приватна друштва и породице не чине на овом пољу ништа и то из разних узрока. Законска одговорност последња је овде са свим непрегледна и ако су њен природни задатак и њена природна дужност јасни. Место да се родитељи узимај у на одговор за злочине, које почине њихова малолетна деца, те да се тако ова сачувају од кужног угглива каж. завода, а да се међу тим први што више приморају на вршење њихове родитељске дужности, код нас се често збива, да родптељи сами гурају децу у псјрок и злочин, зашто г. Миленковић даје леп пример на оном дечку из крушевачкег округа. У овом погледу неће сигурно бити на одмет нл следећа истинита анекдота из епглеског живота. »Дечко ио имену Џон Скот је ускочио у туђ врт и у њему се накрао јабука Суд је позвао на одговор његовог оца и наредио му. да исплати оштету оштећеноме што је и учињено. Али отац је сам казнио свог сина, и од тада је добро мотрио шта овај ради. Из овог дечка је доцније изашао енглески велики лорд-канцелар Елдон. Да је дечко био осуђен на затвор, а отац ослобођен, додаје лепо ТаИасћ \У. у својим: Репо1о§-Јса1 апс! ргеуеп1дуе рппсјр1ез. 1 јопс 1 оп 1889. одакле — стр. 349 — ми овај пример и узимамо), последице би врло вероватно биле са свим друге.« Какве? Читајте »Кесароше®, и »Децу робијаше 8 , па ћете сами бити у стању, да на ово питање одговорите. Матере, сроднице и добротворке! родитељи и учитељи ' свештеници, ви који мирите нас грешне с Вогом; не дајте деци да падају у злочпн и порок, а ако она баш н дођу до над провалију, забраните, недајте јој да у њу падне. Чините све могуће, да деца не дођу у казн. завод, из кога ће најчистија према данашњем његовом стању изаћи покварена и зла, да буду бич иородици и друштву, и да на крају крајева издану на губилишту или на вечној робији на поругу нашег века и навешкиуштрб нашег народног поноса! Не очекујте све од државе: — та ви сте сами држава, јер је ова само скуп и зграда из свију вас. Помислите гата би од ваше куће, од ваше задруге било, кад би се у њој ишчекивало да старешина нареди сваки и најмањи посао или .још внгае, да га он сам извршује.

Као што је читалац могао приметити, ми смо се држали при приказивању само језгра г. Миленковићевих књига, онога, што чини њахову суштину, задржавајући се што је могуће мање на појединостима. Читалац ће ове наћи у самим књигама. Ми му их топло препоручујемо, Оно нису писане строгим научним стилом, већ тако да их читате лако и иријатно као најлепгае приповетке, на да ипак уз то извучете многу и лепу поуку. Чудновата али не необјашњива појава: у скицама г. Миленковићевим о београдским кесарошима пажљив ће читалац наићи на готово сва обележја, која је нова криминална наука нашла на злочинцу у опште, и која сам ја покушао да изнесем у мом скромном раду »Кривична одговорност у светлости данашње науке® (део II.), где читалац сам може чинити даља упоређења. Још један већи доказ о озбиљности г. Миленковићевих посматрања.

14 — 26. Октобра 1889. Лопдон.