Otadžbina

154

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

Котурови*. Стев. М. Статистички нреглед самоубистава г Србији ОД 1845 до 1884 ГОД. (по службеним извештајима), с 43 таблице у тексту и 12 графичних слика (одштампано из „Чупићеве годишњице 11 књ. XI.) Београд. Државна штампарија. 1889. 8°- 168. Питање о самоубиствима и њпхова етатистика чине данас важан део нове науке, која се под именом моралне „статистике* развија нарочито у нашем веку. Одлично дело Мојселијево »О убиству« које је до сад угледало више издања и преведено на све важније европске језике (чини св. XXXVI. познате међународне научне библиотеке) и фон Етингенова »Морална статистика« су најбољи данашњи представници на пољу ове науке, и ако су они далеко од тога, да буду једини. А. то што се г. Котуровић при сређивању свога материјала угледао нарочито на Морселија, показује само његово добро познавап.е ове гране књижевности као и критички поглед на њу. И ако већ ово мало статистичког материјала, што нам је писац овде изнео, јако драже социолошког посматрача на дубља и опшпрнија проматрања, ми се од њих морамо овде уздржати из разних узрока; но поред осталог нарочито и с тога, што нам вредни писац обећава, да ће ускоро продужити ова своја објављивања. За сад само неколико речиАко је науци у опште задатак и цил, „да измери све што је мерљиво, и да посредним путем учини мерл.ивим оно, што се непосредно не може измерити®, онда нико неће порицати, да статнстика при овом послу има да врши врло велику улогу, већ и с тога што је њен искључиви посао да „мери". Али као год што једном архитекту није доста, да му дате квадратну површину земљишта на коме хоћете да вам се подигне кућа, већ он уз то мора да зна и какво је то земљиште по ирироди свога геолошког склопа и ноложаја, исто тако за социолога није доста, да му дате апсолутно и усамљено бројно стање ма које гране друштвеног живота, па ма ово било и најтачније. Јер као год што је свака поједина друштвена појава производ многих и многих чинилаца, не јављајући се никада сама за себе, исто је тако неоиходно потребно, да се сви ови чиниоци — или бар њикова велика већина — упознају, па да тек онда будемо у стању, да ако не са свим сигурно, а оно бар приближном вероватноћом проценимо и разумемо поједину појаву. А данас је већ сваки иоле озбиљнији социолог начисто с тиме, да ни у друштвеном животу — исто тако као ни у физичком свету не бива ништа случајно ни произвољно. По појединим ситницама се оцењује појединац. Поред многих других наш народ има пословицу „Погледај му обућу па га нусти у кућу". Ми ову иословицу узимамо од реда без икаквог критичког одбирања. Она нам је доста да се види, како народ по једној ма и најмањој ситници суди о карактеру појединца. Из тога , како је Петар обувен, изводи народ суд о читавом његовом исихолошком и моралном стању. И народ има иотпуно ираво. Али о читавом се народу не може судити према томе, каква му је обућа; за то треба и важнијих и нретежнијих обележја. Кад смо већ при нитању о самоубиствима, онда можемо одмах напоменути, да се о карактеру и о храбрости једног народа може судити