Otadžbina

ПРЕОБРАЖЕЊА

165

— Ја, брте мој драги, (тако је изговарао), ја писати не умијем, а без писма се вина трговпна не може водити. а, право ти кажем, годи ми се срамота да ми ока гшше, но нека она заврне рукаве . иа нека готови и додава. брте мој драги, и.... — Ама на што све то чеврљање, брте мој драги ! ? прекиде га ђедо, издрељивши очи. — ....и нека све пази, и нека око свега настоји, као себи и своме. А ја.... како да ти кажем.. . све што је ове сироте поко]нога Ивана.... а ти све имаш пописано, брте мој драги,... — Хоћеш ли ти. момче, чисто исказати оно гато завпјаш ! ? викну поп треснувши чибуком о сто. пак устаде и потјера нас дјецу. Ми стрчасмо низа стрме степенице и станисмо се у нашу клијет . али нам не падагпе на ум да се шалимо са Ћиридоном, као обично : него ирекпдосмо дисање, да бо.не чујемо Пон је то јаче викао , док од једном пуче сваком бруком на зета. Мило се с почетка савлађивао, али, мало по мало, загрија се и он, те не оста дужан тасту. Вогме у њеке као да ђедо замахну на зета, јер се чу вардања и врисак поиадин. пак Мило слети сппљући најгадпије псовке. За њим сиђе попаднја и с прага зовну Шпнра, плачући. — Трчп у село по кнеза! Реци: поп те зове ! Ама живо, соколе ! •— Богме, ја сам, од прилике руле. уморан, не могу се маћи! вели Шпиро, а говораше дебело, као из бадња, и увијек је уметао ријечи «од прилике руле». — Хајде, жив био, трчи ! Он је љут , изван себе, куку мени, помози ми света богородице! хи-хи ! Ја заспах, те не знам што је даље било, али ми је Анђа причала да се кнез грдније растао с попом, него ли син му.