Otadžbina

168

П Р I-' О В Р А Ж Е Н. Л

ђак попов, и како он вјешто тходговара сељаке нека изаберу његова сина, који је изучио малу школу, иа нека га иошљу владици, с молбом , да га прими у «сјеменарију". Митрова жена, Јока, чувши то плану, те да ископа очи лаживој друзи. Ријеч по ријеч изађе на јаву, да су сви Д ... . ићи у крчми.... Пои се врати из вароши весео. За дуго је те вечери шапутао с бабом. Сутрадан боговјетни гледао је с прозора крон старински «дурбин од пет кољенаца" ко улази У крчму. Већ се нпје могло скрити. Било је дужника. који су се ђеду умиљавали и уходили противнички табор. — али их је било који су варали и једне и друге. У тој првој ватри и ја претрних. Једпом прођем нсиред крчме. Тетак ме опази, па за мном, пак ме домами на лијепе и ћуши ме два пута. Не спомињем се шта ми је тад све говорио , али се сјећам да је тетка Ружа довикнула: «Удри скитачког сина, који се по мојој кући бани!« Дошавшн кући, од љутине и жалости не могох одмах исказати што ми се догодило. И по што легох, јецао сам и понавл>ао оне ђедове ријечи, које не разумијевах: свијет се преобразио!.... Исте јесени удоми се чак у треће село и Смиљана. Снадба прође без велике граје. Смиљана бјеше чељадешце незнатно и тијелом и памећу, али бијаше тиха и нокорна старијима. Мати је миловала њу више него остале кћери, те ннкако да се утјеши што је далеко одведоше; то јој сад иоста нови узрок непрекидном илачу. Ђедо се пак с тога веселно и често понављао : „Далеко зетови: Далеко им лијепа кућа! Ти видиш да се свијет преобразио!" Сад иусти растијасмо у кућн нас четверо. Анђи се прндаваше дванаеста година, Ћиридону десета, Владу и мени осма Анђа бјеше дивна струка, бјелолика, ђедовијех очију, а уз то сушти ђаво у сукњици. За Ћиридона се говораше да се и тијелом и памећу уметнуо на њеког ујака. Био је коштуњав, веома јаке грађе, руку као ло-