Otadžbina

ПРЕОБРАЖЕЊА

171

мах први дио, она крупна и маона олова. Ћиридон оста на првој штици : И, Ђ, Н), Б1. Ту је куљаву господу могао распознавати, али не на прескак но редом. Ја и Владо завиђасмо Ћиридону, јер смо знали да га не мисле шиљати у школу. Борба протпв ђеда бјеше се притајала. да помамније букне по Петрову-дне. У то доба роди Ружа сина. Осми дан Мило понесе дијете и крсти га у другој парохији. Ђедо тужи владици нопа безаконика. Владика изашаље V наше село њеког трбушастога ћосог «члона консисторије." Господин член не хтједе одејести ни у крчми. ни код кнеза, ни код нас, него му слуга направи сјеницу иза цркве, и ту стане испитивати кривце и свједоке. Свијет напуни гробље. Ми смо вирјели иза позитка. Член говораше кроз нос, шмрчући сваког часа бурмут и хладећи се лепезом. За њеколико су говорили редом, али до мало почеше сви грајати једанак. Сиромах член никако да их уреди. Најпооле досадн му се, записа њешто и отиде. Сутра дан ђедо пође за њим. Сад имађасмо нове залихе за смијех. Анђа је тако вјешто подражавала члена, да би јој се и најжалоснији смијао. Ђедо се врати десети дан, «побједитељ на цијелој линији.» Онај поп био је кажњеи, Мило је платио глобу, кнез Јован био је свргнут. а кнештво допаде њеког Гаврана, најновијег пријатеља ђедова. Велија радост у нашем дому. Богме и већи дио сељана омекнуше. «Не може се бости шут с рогатијем.» «Врана врани очију не вади.» «Ко умије, њему двије,» «Држ што је ко ухватио, а чувај се кога је мимоишло.» Тако се говорило по селу 3. и готово свак се умиљаваше ђеду. Он опет нпје позлеђивао старе ране, нити је сувише дражио побјеђене. Усред те тишине Влада и мене задеси не баш ненадна. али немила.