Otadžbina

180

П . Р § 0-1Б Р А Ж Е Њ А

остави цјколи . Назва га* ви-бокоу : не,ним и скитачем. Додаде и ове ријечи — које сј 'ми , доцније често на ум падале : «Чудим се како не преслови бабу да остави кућу његовој сестри, која и тако нема прћије." У њеке ноп Кезо скупи уста, колико их је могао скупити, затрепта очима и кихну — Штааа ! ? Зар ни то не знате шта треба чинити кад старији кихне пита нас он. Владо и ја згледасмо се. — Треба устати, поклонити се, рећи «на здравље' 1 , а у исто вријеме стругнути ногом ев' овако, разумијете ли ? Немојте да вам други пут то понављам ! А и све остало. што сам вам казао, запамтите, јер би ви већ морали знати благе обичаје при томе значајно погледа Ђеда, коме би криво).- А сад још њешто. Мени је једни птица казала што сте говорили у ходнику са оном женом озго. Питали сте је ко обитава горе, колико кирије плаћају, колико ја плаћам — и таке ствари. за које.... Сад оцет кихну. Владо и ја устадосмо, те кад ћасмо да превнјемо шије и да стругиемо ногама, спопаде нас једанак неодољиви смијех. Попића мало не удари капља, а Ђедо сврну чибук. Срећом нашом у тај мах закуца њеко на вратима, те уђе висок, риђ човјек. Понудише га вином, а нас послаше у нашу собу. Ми ту да одахнемо. кад али ето их свијех за нама — Сазујте онанчине и свуците гуњеве ! нареди Ђедо. По што то учинисмо, онај човјек њеком траком измјери ме преко плећа, дуж хрптењаче, око паса, око стегна, од преноне до кољена, од кољена до пете, пак стопало измјери у накрст, и све то записа. Ја сам дрхтао као прутПа онда то учини Владу. Кад пођоше, Ђедо затварајући викну : „Буквар у шаке, бештије, и да мрднули нијесте!» Ја прислоних ухо на кључаницу и чух гдје дугоња говори : — „Кад вам кажем, најбоље ће бити да их узмете готове ! Ја их имам готовијех, те по овпјем мјерама лако