Otadžbina

ПРЕОБРАЖЕЊА

183

школе. пак ћу, тебе Владо, дати ујаку. да му иасеш козе, а тебе ћу намјестити на очинство, код тетка Мила, да му измећариш и да те он исправља, како буде умио. Вје рујте да ће поп Стеван одржати ријеч. Збогом !»... Учитељ упропашћен крочи натрашке од мене. — Шта је теби дијете ?... Држите га ! Сва се школа узбуни, Владо ме стиште за руку, те ми извукоше писаљку, којом се почео бијах бости. Ка зивали су ми доцније да су ми очи биле закрвављене и да ми се сваки мишић тресао. По што једва разглавих вилице, изговорих на нретрг: — Господине, бите ме, колико хоћете, али немојте ме изагнати, јер ћу се радије утопити, него ли служити тетка Мила. Учитељ ми наслони руке на рамена. Његове узане груди, под пепељастиЈем прслуком, надимаху се иреко мјере. Подуго је тако потрајало у највећој тишини, док се ја усудих подићи очи, а кад нам се погледи сукобише, тад ми се учини да се његово лице преобразило и да ме њеко други — њеко с онога свијета — кроз његове очи гледа, те ме трнци подиђоше и обузе ме милина неисказана, и ја бризнух у плач љубећи му руке. Он мн се оте, давећи се од кашља, па њешто рече ђачићу до мене, а овај ме узе за руку и поведе кроза ходник. у друго крило куће, која бијаше на П. Тамо су била троја врата, најдаља' од нас отворена. Друг ме уведе у малу собу, гдје се димило швапско огњиште, од гвожђа. Из те кујинице пролазило се кроз врата унутра; она бијаху притворена. Мали их турну, те угледам бијелу, готово празну собу са једним креветом и најпотребнијим намјештајем, а на прозору мноштво лонаца са цвијећем и једну птичицу у крлеци. Кроза ту, у трећој соби, видјех шарен дувар, комад једне слике, комад ћилима на поду , па онда зашушта њешто, пак изађе висока танковјеста женска нрнлика у прутастој хаљини, намјештајући руком косу.