Otadžbina

ПРЕОБРАЖЕЊА

187

пануло. Лела опет даде Владу нешто пспред себе, па онда и Кезо понуди мене њечим, питајући ме јесам ли оит. Ја не хтједох примити. него му се заклех да сам пун до грла, па га пољубих у руку и пођох да учим. То му се јако допаде, те ме чак и помилова. Владо просу на мене сваку бруку у нашој собици. «Ти се» каже „улизујеш Кезу и лажеш му, али ја ћу њој на само рећи да ја не могу живјети о ономе". Ја му ријечи не одговорих, него стадох марљиво преписивати слова на таблицу. Ја сам већ имао у глави одређену њеку наснову и већ је кријах од Влада Првога часа послије подне (свега ли се сјећам, боже Ц бијаше рачунање млађим разредима, а старији писаху. Владо и ја знадијасмо бројати докле хоћеш, па и збрајати и одузимати, онако по мало «од наравске«. Како ли се ја зачудих кад један мој вршњачић изговори на памет „Таблицу» множења; два пута два, четири; два пута три, шест и т. д. све до десет пута десет, сто. Па још је знао и на прескак ! Како су то говорилп редом њих десетак, ја сам оштро пазио, понављајући у себи њихове ријечи, те се на крају јавим Господину, да ме преслуша. Он се не мало зачуди и ]а заиочех, али се већ побрках у четирп пута четири, на велико задовољство свијех ђака, а највише мога ујака. Поред свега, учитељ ме похвали и објасни ми да ће се то од мене тражити у второј клаои. Другога часа настаде «пјеније» Учитељ замаха прутићем, а сви млађи, осим мене и Влада, запојаше сложно мало „господи помилуј«. За тијем окуша Влада, који је гакао као врана. А кад чу мене, опет се изненади, јер сам имао јасан и умиљат глас. Он ме маличак иснрави, пак ме с мјеста нридружи к осталијема. Тако је било и са „тебје господи", „подај господи" и «амин». Владу, послије узалудног понављања, би наређено да мучи. Па онда старији, гледајући укочено у кретања палице и учитељу у уста, запјеваше велико „слава оцу".