Otadžbina

8

Т Е Ш К И Д А Н И

Наши мрнари беху узнемирени, гледећи гомилу болесника на крову. Ја сам им нрикривао ираву опасност, чинећи се да и не осврћем велику пажњу на њу. Међу тим сам наредио, да се болесници сви преместе, па узевши кљун од брода, тако звани кастел, да би их тако одвојио од здравих. Кров кастела може да прими 20—30 људи, и како је пуковски лекар три пута дпевно прегледао момке и издвајао болеснике, сутрадан је простор већ био пун — — Ноћ нас ухвати у оном узаном делу суецкога канала, што саставл>а Исмаилско језеро са големим грким језером. До мрака ббше опет један мртав. Тога је преко ноћ нестало с брода без санитетскога благослова, — је ли га прогутао канал. или летећи песак на високим обалама његовим, не беше ми много стало да распитујем. Кад смо се сутра дан кренули и ја пошао по крову да разгледам како стоји, опазио сам, где се мрнари осмејкују па мене. — То они чине обпчно кад су кришом учинили какву забрањену шалу. Ја сам разумео њихов осмејак — они су «почистили» брод преко ноћ. — Пазнте да ми брод буде чист сутра — рекох им синоћ —. Уа ћепе З ј ^ пог — рекоше ми — што у војном говору значи <( разумем» и са лица сам им читао, да су ме добро разумели. Поменућу овде једно интермецо , на броду. Усред канала између Порто-Саида и Измаилије, скоче два војника с брода у воду, и почну пливати крају. — Офицпри на први узвик страже скоче са зад1вег узвишеног крова од брода, где се беху нонамештали на меке ћилиме, поваде своје револвере, и са брода се осу жива иаљба. на пливаче. Међу тим је брод узмицао напред, а бегунци су свакога тренута измицали впше од њега. Кад видеше ОФицири, да им пушке не домашају више пливаче, они прекинуше пал.бу, 'и место зрна сипаху за бегунцима крупне погрде. Ови међу тпм испливаше на крај, окренуше броду леђа, па пођоше низ бедем у широки Мисир, као да се с њима ништа није збило. Један ОФицир го-