Otadžbina

ТЕШКП ДАНИ 11 река, да човек у приликама уме с малим да буде задовољан. Конверзација је за трпезом да како рамала, јер командант је говорио врло мало Француски, а — рецимо — команданткиња ни мало, тако је дакле наша шала морала најпре да се провуче кроз елементарну Француску граматику, па да постане разумљива нашој гошћи, а како то не иђаше сваки пут, она се беше брзо свикла, да се из учтивости смеје, кад год би видела нас, како се слатко омејемо. Док смо ми тако на ручку и и обеду благовали, јадна млада седела је сама у својој кабини одмах иза наших леђа, и јамачно је иза респирициозне решетке боље видела нас, но ми њу. У најживљем ћеретању задрма се наш брод једном, на други пут, па стаде. Истрчасмо сви па кров да видимо шта се збило. Брод је баш из језера улазио у канал, па како је кроза плитак крај од језера прокопан канал, а ветар са стране јако дувао, крманош помери средину, и кад осети да му се брод очеша о канал, и хтеде нагло да га скрене на другу страну, насуче га кљуном у песак противне обале, па га лепо испречи у каналу. Овакав колос и најмање да се насуче. тек с големом муком може да се ослободи. Овде не беше могућности да то учини својом снагом, јер кад би пропелер вогнуо назад . насукао би се стражњи део брода на другу обалу. Кад је капетан наш вндео ту ситуацију, прошла га је сва шала. Ваљало је искати из Суеца пароброд и ослободити реморкирањем кљун из песка, а то значи, ваљало је ту изгубити читав дан. С моста чух наше мрнаре где гунђају: — Ма1ес1е11о 'е!о уја^дш ! — 81сиго — рече други — не зна ова вјера на броду ни за Исукрста ни светога Николу — па како ћеш да ти буде боље ? И за овим је следовала облигатна мрнарска реч — согро с1е Бш ! Мрнари су, били они