Otadžbina

МОЈЕ МПНИСТРОВАЊЕ

37

и снажније делање по рударској струци немогућно до новога буџета. Тешко је за сада одредити, да ли ће влада моћи да толико редуцпра неке неиродуктивне установе у земљи, те да у новом буџету може редовннм средствима осетно дотирати привредно министарство, па и рудгрски део његов. Пре неће но што ће моћи. Ванредним средствима то до сада није било могућно, и ако је у два маха било узакоњено. Неумитне обвезе државне, везане за њен кредит, прогутале су и оно што је држава требала да одвоји од својих зајмова за своју привреду. Један једини излаз остаје сада, а тај је, ако министар Финансија успе да што скорије пласира државне хартије, које су укочене (имобилизоване) последњим зајмом. т. ј. обртну ренту. железничке папире литера С, и лутријске лозове. За мобилисање ових последњих постоје разни планови. У случају мобилизације свију тих државних хартнја, министар народне привреде имао би права и изгледа на повећу суму. на један до два милиона. али и то, ако одмах у почетку при пласирању тих државних хартија, извуче свој део. Иначе неће добити ништа, као што је и до сад било кад се држао онога «што му остане". С тога боље би било пристати и на мању суму, само да се она узме одмах из почетка». — Кад сам прочигао овај реферат начелника рударског одељења г. Мише П. Миханловића, ја сам му казао од прилике ово: — Пре свега, г. начелниче, хвала вам што нисте жалили труда, да ми за 24 часа после моје изјављене жеље, поднесете овако опширан реФерат о својој струци. За тим вам благодарим за широке хоризонте, које сте ми отворили овим својнм реФератом , јер се у њему нисте ограничили само на рударство него сте, и ако муњевитом брзином, бацили нешто светлости и на остала поља народне привреде, па чак и на целокупну економну нолмтику, какву би требало да водимо. — Ја ћу ваш реФсрат морати озбиљно проучавати. За сада вам могу само