Otadžbina

ИЗА КИШЕ СУНЦЕ

47

— Је л добро ? — Није. — А шта је ? — Степанија испрошена у Сремчевиће. — А ?!.... — Примила данас паре, крст јој н>ен Он заколута очима." ... Према ватри вид о како позелене ка : трава у лицу ; онда му се подсекоше ноге те седе. — Ама шта рече ?! — То ! — Ух:.... рикну он па скочи и тетурајући пређе преко куће, те узе сикиру што је мало час оставио. — Јашо, рано, ш га оћеш ? — јекну Бојана А он разрогачио очи па блене — Шта оћеш сине ? — Да је искаблићам на парчад !.... Сву, сву, сву!.... На 'волишну парчад !.... Око да јој исечем на стотину парчади !.... — Немој сине, срећо моја !.... Снаго, рано. вало материна !.... Па му склопила руке око врата а сва дркће. Менп дође «грубност" — Немој, кардо, оставп је ! — Кога ? — Зар њу ?!.... Зар да је не исечем ка репу — а !.... — Немој молим те ! — А што?!... пита а готово запенио. — За то што и ти мораш погинути. — Па тешто ! — II за кога?.... За једну девојчуру !.... Она није ништа !.... И зар вреди да ти кардо. таки човек, због ње лежиш у апсу и један сат?.... И кад је она така, зар би се ти усрећио да ти буде жена?.... Он стао па ме гледа, а ја удри, говорп :