Otadžbina

ГРЧКЕ мисли

I а

И ми п Бугари тражимо своја етнограФска правз са осиове народности. С тога изгибосмо око јадне филологије, око облика и чланова, око гласова и лексичких особина. око иесама и обичаја народних. Ми не тражимо нп историјску пластику државних творевина, ни целину географску, ни трговачке путове и изласке (што сви народи траже у оваким покретима); ми тражимо Србе, а Бугари опет Бугаре све донде докле мислимо да су наше границе. По тим местима нико не сме бити ништа друго него Србин, и то не државни Србин, него Србин „чист," «овејан» — национални Србин. Дибрани и СкопЛзани морају за то бити бољи Бугари од Трновљана, ма да се иростом Скопљанину и Дибранину говор Трновљанина испод источнога Балкана мора чинити са свим други (и ако словенски језик пре.ма његовом домаћем дијалекту. Грци се у томе од нас дијаметрално разликују. Они већ цртају не само етнографске карте као ми и Бугари, него карте етнократске ^као што ће се ниже видети), у којима се износи на прво место најјача народност, најјача како они мисле) по историји, по образовању и по социјалном положају. Они народностн деле не по броју сељака. него по броју средишњих. управних, просветних, црквених и трговачкнх кругова. По броју тих кругова они већ данашње полуострво деле на народности надмоћне и потчињене. Том једном речи издаје се цела њихова основица, и избија на видик главна њена разлика од наше словенске основице. Грчке су карте историчне, државне. Оне полазе више са гледишта старе грчке државе, и чинећи концесије по њиховом мишљењу) етничким еволуцијама услед сеобе народа и словенског насељења на Балканском полуострву, оне цртају и данас границе аспирацијама грчким на основици старих државних идеја још из средњег века, које су се и после турског освојења наставиле у црквеној