Otadžbina

82

ГРЧКЕ МИСЛИ

и у другој, где се говори о религиозној нропаганди по областима. С великом начитаношћу у изворним делима, Рамбо живо описује насељење словенско, али тврди да првашња јелинска и римска популација ниЈе сва изгинула ни пронала, него д^ је на ново избила на видик, кад су буре прошле, и да се тада тек ухватила у коштац са својим незваним гостима „Цариграђани. од којих управо као од писаца и државних људи имамо нешто бележака' о понлави и насељењу полуострва, нису ни сами знали шта се чини по областима, ни од Грка који су онамо остали, ни од освојача и нових насељеника, јер су се новим насељењем те области одметнуле од царства и на Цариград се ни обзирале нису Не чујући ништа о Грцима пз области. Цариграђани су почели мислити да су истребл.ени. — Шима се зло учинило веће но што је било у ствари. Византнпци су викали: «све преузеше Словени," а у ствари је међу тим Словенима остало и одржало се и доста Грка.» За ово време Рамбо мисли да се у целој Тракији до Анастасијева зида' п до Марице одржало било старије становништво, и да је счв тај крај био чист од нових насељеника. Ово утврђује и тиме што се но новијим археолошким испитивањима на томе земљишту у натписима мало што нашло словенскога. Из тога изводи, да су и они словенски насељеници. који су се у првој бури насељења бацили на ове стране, погрчили се пре него што су били дошли до каквога год образовања. За Македонију Рамбо тврди да је у X веку још једнако скоро сва, осим јединих ириморских места. била прекрнљена Словенима. Међу Струмом и Местом и у нриморју Реидинском, у пределу у који су иозније српски краљеви 1 Анастасијев знд иресецао је унраво онај кључ нодуострва који излази на БосФор, на коме је и Цариград. Тај зид је иолазио с Мраморног мора од Силиврије и издазио је аа Црно Море око Ио.шме. Али писац вао да разуме транични опкон међу византијском Гракијом и Вугарском.