Otadžbina

ГРЧКЕ МИСЛН

83

с неком предилекцијом наваљивали у два у трп пута. Рамбо вели да је у X веку словеиско становништво било са свим истисло староседиоце и у самом приморју. Ту се одржао у рукама старије популације само Солун са својом непосредном околином и Халкидика. Даље напомиње да се у солунској области иаходио и крај који се звао Србија., сигурно око места које се и сад зове Србија, н мисли да се по причи о насељењу Срба на том крају под Ираклијем неки део народа на сваки иачин ту задржао. Ослањајући се на пример Мореје, која је још и у X веку била прекрилзвна Словенима, Рамбо, истина, мисли да међу Грцима средњега века има врло мало фи;шолошких Јслина чистога норекла, да су се пређашњи становници полуострва. који су пре словеиских уиада тамо живели, махом изгрчили, и да је то освајање језпком и духом грчким прогутало и врло много словенских насељеника. Н>егово умовање износи да међу данашњим Грцима има много Словена. «Словенска је народност — ппше он на једном месту — брзо попуштала. Словени поборавише своје богове, свој језик, своје обичаје и од свеколиког старог националног живота сачуваше само имена гдекојих села, река и брегова. Насељеници се претопише у побеђене онако како је то било и с Германцима у Галији, са Скандинавцима у севериој Француској, са Французима у Енглеској.» На источној, дакле, страни царства Цариград и Тракија. на западној опет Солун, Халкидика, острва и незнана унутрашња насељења, измешана са Словенима самим, имала су да нздрже борбу са новим насељеницима п да их силом и образованошћу (како се кад може) уводе у покорност царства. Неколико речи о политицп византијској, које ћемо извадити из овога писца, показује како се водила ова борба, и како је доиста и неких победа имала. аЦарство византијско, пише он. без престанка је бројало у састав својих области и оно што је у ствари