Otadžbina

ГРЧКЕ МИСЛИ

1)1

Али у нсточном римском царству. на полуострву Балканском, развмтак није пошао путем оних западних великих делова римског царства. Исти А. Рамбо казао је узрок ове разлике у неколико речи. говорећи не о данашњем него још о X веку. «Јединство политично на Балканском полуострву — каже он — нико уираво није могао установити. У X веку исто тако као и данас, живеле су на полуострву четири расе : грчка, словенска, влашка и арбанаска, Ма да су иоследоваоци К. ПорФирогенита и освојили Бугарску и Србију, тим је освојењем разлика раса само увеличана. Елемената је ту било не за једну него за више држава. За то смо и видели, где се у историји изређаше једно за другим царство византијско, царство бугарско под Симеоном, царство срнско под Душаном. Час Цариград. час Охрид. час Србија покушаваху да завладају целим полуострвом, а Арбанија не хте поћи ни за чијим господарством. И само византијско царство није никад владало с потпуном снагом. и свак ће се зачуднти ступњу независности, који је оно морало да призна својим различним областима или народима. У томе је клица будућег комадања и будућих савеза 1 ). Овим је речима јасно казано да је политика грчке превласти, за коју се све до освојења турског очајна борба водила, била погрешна, и да се источно римско царство није дало васпоставити по примеру васпостављења Галије, Шпаније и Италије. Долазак Турака на Балканско полуострво и освојење њихово свију несложних и раскомаданих Балканских земаља најоштрија је осуда и најодсуднија пропаст коју је сам ток историјских догађаја спремио тој византијској политици, која је тежила за искључивом грчком превлашћу. Тиме је та политика осуђена на коначну и и неповратну смрг. А тешко томе ко неће да се обзире на овако значајне и озбиљне осуде историјске, и ко хоће у силу Бога да им се нротиви! ') 1/ешр1ге §гес аи сЈјххете в1ес1е, стр. 542 — 543.