Otadžbina

ДАША ЂОНИК

очима својим управо гугала. Даша изађе на улицу и упути се великој гостионици на дробу. Корачао је поуздано и лако. Тако уђе у салу, где је затекао већину својих колега и колегиница; само Стазе још није бнло. Даши беше нешто лакше, бар се може спремити, јер ни сам није знао, како ће јој погледати у очи. Пера је био у живом разговору с Фрајлицом, те није у први мах ни видео Дашу. Шљука је сгајао на позорници и препирао се с Корњачом, грдећи га, што му нчје последњом приликом јасно улогу шантао. Патлиџан је седео до своје жене, госпође Парадајзле, а увукао је у разговор и управител.а Курјака. Њихов је разговор био свакидашњи: плата и опет плата. Патлиџан није био задовољан с ноделом прихода, који је пао на каси; држао је на чисто, да га је Курјак преварио. Овај се клео и Богом и душом, да ннје ником закннуо ни новчић, и Патлиџан се најзад морао задовољити Даша им чује разговор, па запнта Курјака, да ли је и за њега остало што ? —■ А зар ти није доста славе, мој лепи Мешеме?! зачуди се силно унравитељ. — То је све леио. одговори Даша; но ја би' већ вол'о да знам, на чему сам. — Па чему! Знаш, да се ннје вратио Пера Смуђ, имао би ти већ своју плату; овако — тешко ми је. У осталом, теби не треба много ; не пијеш. — То је моја ствар.... — Па онда, зар ти ниси заслужио што-год у Сентомашу? Имао сп нлату, добијао си трингелте, а трошио ниси ништа. — II то је моја ствар. — Па онда. хе, хе! Зар се није могло што и на отрану.... — Ако мн тако што још једаред кажеш. излемаћу ге на мртво име ! нлане Даша и иогледи тако управитеља, да је овај нашао за добро, повући се два корака натраг. ОТАЏВИ"А, КН, XXVIII. 01!. 109. 7